Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

513

морају зависити иоједнне количине и њихове бројне вредности једне од других, и најзад колико их најмање мора бити, на — да такве врсте задатака можемо уврстити у задатке сложеног иравила тројног. Све што смо код њега још ради објашњења по овој ствари нашли садржи се у овим редовима: „Еад у задатку има више разноименованих бројева и од свакога пмена само по два броја, па кад је од свих тих бројева само један непознат, он се може лако израчунати помоћу осталнх". Па онда говори како се ти задаци решавају и како се гради она његова сложена сразмера. 17. На стр. 154. у тачки 142. говори о задацима верижног рачуна и за њнхово решавање даје само једно практично упутство, без нкаквог теориског објашњења, као што је и на многим другим местима радио. 18. Многа је и то вааша правила исписао чисто догматички без икаквог претходног објашњења или накнадног доказа. Тако су му правила у тач:ки 32. под 6, 7 н 8; у тачки 79. под 1, 2 и 3 ; у тачки 100, 126 и 135 нод 1° н 2°. III Да ова Аритметика г. Врсаловића не одговара ни наставном плану види се из I одељка овог нашег реФерата, у коме смо говорили о распореду самог градива, па с тога није нотребно да овде што год додајемо. IV У опште можемо рећи да смо прочитавши с пажњом рад г. Врсаловпћа дошли до уверења, да је г. Врсаловић ову рачуницу написао на основу свог вишегодишњег наставничког искуства, јер смо на неколико места наишли на одељке, који су доиста оригинални, лепо, кратко и јасно изложени и објашњени, али је г. Врсаловић учинио велику погрешку у томе, што се није хтео да послужн знањем и искуством и других савремених писаца школских уџбенпка. Ово је учпнило те му је овај рад заостао иза Аритметпке Мочннкове и Хочеварове, које већ нмачо у преводу, па „е изостао и иза рачунице Андрије Матића за прва три гимназиска разреда, те н због тога нисмо у стању препоручити да се Аритметика г. Врсаловића може употребити за уџбеник нашнх средњих школа. 4. јула 1904 год. Београд. Милан М. Вељковић лроФесор Мнханло X. Рнстнћ проФесор Пошто се г.г. реФеренти ниеу сложили у оцени ове књиге Савет је од.гучио : да се умоли г. д-р Петар Л. Вукићевић, секретар министарства просвете, да ову књигу прегдеда и да о њој Савету реФерује. XIV Прочитани су реФерати г.г. Мидоја Вдајића и д-ра Стевана М. Окановића о књизи: „Методика земљонисне наставе у основној школи", К0 ЈУ Ј е У рукопису поднео г. Михаидо М. Станојевић, учитељ, и молио