Просветни гласник

520

ПРООВЕТНИ ГЛАОНИК

V Прочитано је писмо г. Вдадислава Вулићевића, про#есора, којим извештава Савет да му је иемогућио нрегледати књиге у рукопису: ,Основе Француске граматике за У разред гимназије ; „Француска вежбанка, I део, за V разред гимназије" в Француска читанка I део за У разред гимназије" од проФ. Стевана Станојевића, који је модио за одобреље да се ове његове књиге могу употребљавати као уцбеници у гимназијама. Савет је одлучио : да се умоли г. д-р Јован Скердић, доценат Велике Шкоде, да ове књиге комисијски прегдеда с г.г. Миданом Вујановићем и Тјешимиром Ј. Старчевићем, који су раније одређени за реФеренте ових књига, и да Савету поднесу заједнички реФерат. VI Г. д-р В. Вакић, председник Главног Просветног Савета изјавио је пред Саветом дамује немогућно учествовати у комисији, која је на 896. састанку саветском одређена да Савету реФерује : за које наставне нредмете и за које разреде основне школе треба још да има уџбеника, и за које предмете и за које разреде треба расписати стечај, да би се што пре добили потребни уџбеници. Савет је одлучио : да се умоли г. Владимир Д. Стојановић, проФесор, да с г.г. Љуб. М. Протићем и д-ром Миливојем Н. Јовановићем, редовним члановима Савета, ироучи ова питања и да Савету заједнички реФерују. VII Прочитан је рсФерат г. Јована Н. Томића, редовног члана Савета, о књизи: „Историја града Шапца" од проФ. Николе М. Савића, који је молио за одобрење да се ова његова књига може употребљавати за поклањање ученицима о испитима и да се може набављати за књижнице народних школа у округу подринском. ГеФерат г. Јована Н. Томића гласи: Г^авном Просветиом Савету Прегледао сам књигу „Историја Шапца", за коју њен пнсац Г. Никола Савић, проФесор моли да се препоручи књижницама народних школа у округу подринском и за награду ученицима основнлх школа. Ту књигу не могу препоручити због погрешака и у опште рђаве израде њене. Књиге намењене ученицима основних школа треба да су написане лако у разумљнвом чистом језику. У њима се не сме доносити суров, необрађен материјал, већ овај мора бити обрађен и изнесен у таквом виду, да дете читајући добије јасну слику о свему прочитаноме. Деци у основној школи не пружа се књига у којој се расправљају питања која не могу схватити, а још најмање са наводима из туђих језика, које она ништа не разумеју. „Историја Шапца" нцје написана тако да ће бпти од користц деци. Писац је хтео да да једну историјску монографију, у којој се не задржава само на томе да пружи Факта него и расправља питања историјска. Али он у њој не само што није дао расираву, и што је у место ове пружи*>