Просветни гласник

522

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

РеФерат г.г. д-ра Чед. Митровића и Јов. Н. Томића гдаеи: Г,давном Просветном Савету У смисду одлуке Главног Просветног Савета од 5. Фебруара 1905 год., ирегледали смо сва акта кривице г. Јована Цвијовића, учитеља из Затоња, округа пожаревачког и нашли смо: 1. Да је суд општине кисиљевачке, актом својим од 5. дедембра 1904 год. Бр. 1507. известио начелника среза рамског како је овај учитељ на дан 3. децембра исте године у 8 часова у вече у тамошњој механи у наиитом стању дсовао и лармао толико, да га је општинска власт морала зато узети на одговор. Том ириликом он се представио власти први пут под именом Марко, а затим је изјавио да је Петар Карађорђевик и да је по заиимању „шабчанин;" 2. Поводом овога извештаја суда оиштине кисиљевачке и тужбе суда општине затоњске од 5. децембра 1904. Бр. 1800. начелник среза рамског предузео је противу учитеља Двијовића брзу истрагу. Из акта чињеиог ислеђења види се, да је исказима сведока: Милована Спасића, Живана Дамњановића, Живка Мирковића, Љубомира Ст. Рајпћа, Стојадина А. Сцасића, Ивана Јовановнћа, Јеврема Ј. Арсића, Милована Стевића, Ивана Р. 11етковића и Милоша 0. Недељковића из Затоња потиуно ухврђено, да учитељ Цвијовић свакоЕ дана пијанчи у механи и као пијан кад се сети да отиде у школу он туче ђаке без икакве кривице. Сведоци Милован Стевић, Иван Петковић, Милош 0. Недељковић и Стеван Д. Стојадиновић поред тога тврде да г. Цвијовић у говору свом употребљава најпогрдније изразе. На саслушању код полициске власти које је извршено у присуству два грађанина према нарочитој напомени присутних у белешци од 21. децембра 1904 год. олтужени г. Цвијовић „био је дрзак и неуљудно се у свему понашао". Односно догађаја у кисиљевачкој механи на саслушању признаје да је 3. децембра био у механи, али не говори ништа о томе да ли је био пијан ц да ли је иравио ларму. На питање ко је он вели да је председнику општине кисељевачке (кога у своме одговору пред влашћу стално назива „биком кисиљевачким") одговорио: „да н Краља Петра Иарађорђевнћа војно министарство зна ко сам ја". Кад су му ирочитани искази сведока, којл га терете за нијанчење, псовање и бијење деце није навео ништа у своју одбрану сматрајући, вели, испод свачега да свој одговор даје о томе; 3. Да је суд оиштине затоњске, актом својим од 22. децембра 1904 год. Бр. 1884. оптужио г. Цвијовића: 1, што је увече између 21. и 22. децембра у тамошњој механи „до крајности пијан" са голим ножем у руци насртао неколико пута на председника општинског суда, разбијао стаклене судове за ииће и у опшхе нравио неред и 2, што је својим претњама н неуљудним ионашањем довео дотле, да су по овереном списку 43 ђачка родитеља пред судом општине захоњске изјавили да не смеју допустити својој деци да у будуће посећују школу. Чињеним извиђајем по овој тужби утврђени су тужбени наводи о томе, да је оитужени одређеног дана у затоњској механи био у врло наиитом стању, да је са ножем у руци нацадао председника и механџију, да је уиотребљавао најпогрдније изразе у говору и правио ларму и велики неред; 4. Да је актом месног школског одбора г. Цвијовић од 15. јануара 1905 год. оптужен начелнику с^еза рамског за то, што на самовласган начпн руши школску ограду и употребљава је за гориво и са неваљалим људима у затвореној школској згради банчи и иијанчи;