Просветни гласник

582

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и за ретке земне метале. До сада сно се у томе помагади тиме бхто смо на једно једино место периодског система груписали извесне едементе. Тако груписани елементи заузимали су сасвим одвојен подожај, њихов однос према другим едементима не беше на тај начин довољно представљен, а у извесном погледу то се није ни слагало са основном идејом периодског система. Стога Вернер предлаже, да се без обзира на удаљеније анадогије појединих елемената, у груписању по периодском систему обрати пажња само на главне карактере елемената, да се дакле на хнирој основи распореде едементи. На такој хнирој основи долазимо до прегледа елемената, који је по Вернеру много мање вештачки и стога много повољнији, као што се то види из овога распореда елемената: (Види преглед распореда на стр. 584 и 585). Овај распоред показује нам пре свзга, да се цоо систем састоји из одређеног броја периода и да јс вероватно, да се периодично редовно јављају све по две периоде, дакле у паровима, од ко.јих се први пар састоји из најмањег, а следећи парови из све већег броја елемената. За сада могу се видети четири разне врсте периода и то прва сасвим мала, у којој се налази само водоник и хелијум; друга врста: периоде литијума и натријума, које једна другој одговарају и свака има по 8 елемената; трећа врста, обе периоде кадијума и рубидијума, које имају по 18 елемената и напослетку четврта врста: две периоде, које би се могле назвати цезијума и радијума периоде. У последњој иериоди познајемо само три елемента: радијум, торијум и уран. Број елемената у непотпуним периодама могли би израчунати на овај начин: Ако у појединим периодама израчунамо средњу вредност повишавања атомских тежина између два суседна елемента, онда се добивају ове вредности: 1 О 07 1л — периода: 20— 7.03 = - ' -- = 1.85; Ма — периода: 39.9—23.05 = — = 2.4 ; А О К — периода: 81.12—39.15 = -^— = 2.47: В1з — периода: 1.28—85.4 = ' = 2.5. Нз овога се види, да је средња вредност разлика у вншим периодама увек већа, према томе дакле у првој периоди биће најмања. Одатле се опет може извести закључак да ће у водоник-хелијумовој периоди средња, вредност износити 1.5, тако да је врло вероватно, да у тој периоди недостаје још један елеменат, можда прототип негативних елемената. Према томе периода водоник-хелијума имала би три елемента и ако би се примило, да се свака периода два пут јавља, онда би то