Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

583

била друга најмања периода природног система. Број елемената у литијумовој и натријумовој периоди износи 8, повишење је дакде према претходној периоди за пет елемената. У калијумовој периоди пма 18 елемената, а толико исто и у рубидијумовој периоди, ако се урачуна и непознати хомолог манганов. У овом пару периода има дакле 10 т. ј. два пут пет елемената више но у претходној врсти периода. Цезијумова периода није потпуна, али помоћу оне средње разлике, коју смо мало час извели, може се унапре/п одредити број елемената, који има извесне вероватноће. Та средња разлика атомских тежина мораће у цезијумовој периоди бити нешто већа но у периоди рубидијума. Узмимо да је 2.56 и кад тим бројем поделимо разлику у атомским тежииама између дезијума и бизмута: В1 Св 7С к 208.5-183 = 75.5 =^— = 29, 4.50 онда излази 29 едемената. Ако сад од тога одбијемо одговарајући број елемената претходне периоде: 81>—У и 8г = 14, онда нам остаје да у дезиЈумовој периоди очекујемо још 15 елемената, који би приступили елементима претходне периоде. Ових 15 елемената морају чинити групу ретких земних метала. Кад изложимо сад број елемената у појединим периодама, онда долазимо до овог резултата: 1. непозната и 2. периода (Н, ?, Не): по 3 елемента; (1.1 — периода) 3. и 4. периода периодаГ : по 8 елемената = 3 + 5; (К — периода) 5. и 6. периода __ пе р И0 д а / : по 18 елемената = 3 + 5 + 2X5; \Сз — периода)

7. и 8. периода __ пе р ИО д а ( : по 33 елемента = 3 + 5 +2 X 5 + 3 Х5Овде нам се као што видимо указује једна врло Фрапантна појава, видимо дакле да број елемената овим редом расте: 1X5, 2X5 и 3 Х5. Да број нових елемената, који има да се придружи седмој периоди, мора изнети око 15 изилази и из интервале атомских тежина, која нам стоји на расположењу између баријума и непознатог хомодога итријумовог. Вернер показуједаље какви односи постоје међу едементима ирема распореду, који он за периодски систем предлаже, наводи примере, који иду у прилог таквом распореду и напослетку додази до закључка „да се иериодски расиоред елемената састоји из иериода елемената, које како у иогледу броја тако и карактера нових елемената који су им се иридружили, иоказују иравилан узајаман однос, који &е се извесно моИи још иростије изразити, иошто се елементи још свестраније ироуче." 39*