Просветни гласник

ИЗ ИЗВЕШТАЈА ДРЖАВНОГ АРХИВАРА

613

7. Архива шабачког суда; 8. Архива шабачког начелства; 9. Архива јагодинског начелства. Према инвентару све ове архиве са покдоњеним или откупљеним документима представљају 1953. кутије, Фасцикуле или свеске, и 576. деловодних протокола и регистара. На рад у Архиви, у циљу научног истраживааа, долазило је 20. лица, и бидо је 74. разних саопштења докумената на преглед и препис. Од радника било је: 7. проФесора иди доцената Велике Школе, 2. књижевника, (од којих Је један странац); 2. ђака Ве ,1. Школе, 2 секретара министаретва, 1. секретар конзисторије, 1. писар полиције, 1. проФесор гимназије, 1. саветник у пензији, 1. начелник у пензији, 1. судија у пензији и 1. без одређеног занимања. Прегледана су највише акта из Кнежевске Канцеларије (погдавито преписка с Турском и писма знатних књижевника) и акта из архиве Државног Савета. Сдужбени препис и оверење докумената тражио је само један адвокат за судску употребу. Књижница Државне Архиве повећана је са 64 нумере и сад има свега 176. нумера. У току 1904. године, накнадно су ушда у Државну Архиву нека акта пронађена у архиви Министарства Иностраних Деда (1. „Акта народних Права"; 2. Нзводи из уговора између Аустрије и Иорте који се тичу Србије; 3. два копирбуха преписке с капућехајом у Царпграду). Из Министарсгва Просвете Архива је добида на чување Крунску Иовељу. Откупом добивена су некодика агкта Јов. Обреновића, Јов. Мићића и Миљца ТриФуновића. Као покдон Архпва је добида од г. П. Савића, новинара један акт од 17. окт. 1858. о дугу из Фонда за споменик Кара-Ђорђу, и од г. Јов. Максимовића, проФесора, један екземпдар прокдамације од 5. мата 1848. упућену вдашком народу у Угарској од ЈосиФа Рајачића. Подносећи вам овај кратак извештај, господине Министре, сматрам за дужност да вам ноновим још једном потребу о којој сам опширно говорио у свом акту од 25. Фебруара 1904. године, потребу да се за Државну Архиву подигне нарочита зграда. Документи у данашњо.ј Државној Архиви нису обезбеђени ни од пожара ни од крађе. Они уживају редативну сигурност, сигурност коју дају обични затвори, поштење и пажња посдуге архивске. Крајње би време бидо да Минисгарство, размисдивши деФинитивно о могућности подизања нарочите зграде за Државну Архиву, учини што је неопходно потребно за ову установу. Ако прилике не допуштају да приступи зидању нарочите зграде, онда би требадо потражити другу кућу, која би бар у неколико одговарада најелементарнијим условима, који се траже од зграда за овакву установу: кућу од тнрдог материјада и изоловану са свију страна. За кирију од неколико. хиљада динара годишње, која се плаћа за ову зграду, могда би се добити не само много погоднија, него што је гдавно и много сигурнија кућа. Примите, господине министре, уверењеомоме најдубљем поштовању Државни Архивар Д-р Мих. Гавриловић