Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

623

904. РЕДОВНИ САСТАНАЕ 23. шарта 1905. год. Биди су: лотнредседник Ст. Ловчевић ; редовни чланови: Павле Ј. ПоповиЦ Ср. Ј. Стојковић,Васа Дими(>, Јован Н. Томић, Љубомир М. Протић и д-р Милииоје Н. Јоваиови!.. Посдовођ: М. И. Шеварлић. I Ирочитан је и иримљен заиисник 903 састанка. II Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 17. овога месеца, ЦБр. 464, којим се позива Гл.авни Просветни Савет да, на основу чд. 12. закона о проФесорским испитпма, преддожи довољан број задатака, које ће као домаће саставе код куће израђивати они проФесорски ириправници који желе да полажу проФесорски испит из богословских предмета. Савет је одлучио: да се умоли богословијски савет Богословије Св. Саве да за сваку групу богословских иредмета преддожи Савету по шест задатака. III Прочитан је реФерат г.г. Љубомира М. Протића, д-ра Мшшвоја Н. Јовановића и Владимира Д. Стојановића о томе: за које наставне предмете и за које разреде основне школе треба да има уцбеника, и за које наставне нредмете и за које разреде треба још расписати стечај, да би се што пре добиди потребни уцбеници. РеФерат г.г. Љубомира М. Протића, д-ра Миливоја Н. Јовановића и Владимира Д. Стојановића гласи: Г^аавном Просветном Савету У смислу захтева г. Министра просвете од 17 декембра пр. године и Главнога Просветног Са-вета од 5 ов. м. част је потписанима изјавити: 1. Према начелима данашње дидактике у основној школи најпотребније су ручне књиге ђачке: буквар и читанка. Чињени су огледи да се прође и без буквара, и они су прилично испадали за руком. Али без читанака не може се проћи ни у једном разреду. Од њихове ваљаности зависи много да ли ће се успешннје постићи сврха, ко.ју им ставља дидактика. Основни н први захтев је да оне не буду енциклоиедијског карактера у ком се смислу изјаснио и Главнп Просветни Савет у прошлој години. 2. Сем читанака у основној школи не сме да буде никаквих уџоеника ни за један наставни иредмет и ни у једном разреду. Овако је према начелима данашње дидактике, а са овим се и потписани слажу. Ако се ово и у пракси изведе, успеће се да се спречн претерано „предавање новога граднва" а на штету „развојне наставе." Највише што се по нашем уверењт може и сме допустити поред читанака, то су иомоЛне ручне књиге за науку хришћанску од III разреда на више, и за српску исторпју. Ове помоћне ручне књиге за ученике треба да су тако удешене, да се н за учење новога