Просветни гласник

1'АДЊА ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВБТА

633

Поћи ћемо од овог броја часова, колико Фактички под мало час поменутим околностима иросечно нада на јестаственицу у I и П разреду. Половина од ових часова употребиће се на наставу ботанике, а друга на зоолошју. Од 65 часова, колико припада само зологији употребиће се на нропитивање ученика највише 30 часова. Осталнх 35 часова, као најмањи број са којим се могу савладати најосновнији елементи из зоологије, нмају се употребити на предавања и овако распоредити: 8 часова на партију о човеку (соматологијаЈ, 15 на кичмењаке и 12 на бескичме-њаке. Пошто на прве две нартије, које се пређу у I разреду, долази по том прорачуну 23 часа предавања и 20 (као одговарајуКи број) часова на пропитивање, то се на зоологију у I разреду има утрошити свега 43 часа. Зимњи течај, који би започео 1 септембра, свршио би се крајем Фебруара и према томе трајао би 6 месеца. У П разреду на предавање бескичмењака утрошиће се 12 часова и на прохштивање 10, свега. 22 часа, према чему би се у том разреду зимњи течај свршио крајем новембра и трајао би 3 месеца. На тај смо начин утврдили обим наставног градива из зоологпје, колико се може са 2 часа недељно обрадити, а да не буд'е на штету наставе пз ботанике. Уџбеник зоологија за нижи течај треба према томе да буде обима који се са 35 часова предавања може да савлада; обим граднва партија о човеку, кичжњака и бескичмепака да буде по овој размери 8:15:12, тј. да се с одговарајућим бројем часова предавања могу свршити. Величина штампана уџбеника рачунајући и нотребне слике да не буде већа од 8 табака прописане осмине и слова. У првом одељку о човеку (соматологија) онисати најглавнија обележја органа и њихову Функцију. Органе груписати у органске приборе н назначити нм Функцију. Прибор за храњење, као лакшн за дечје схватање, описати пре прибора за осећање. У другом одељку, зоологнја у ужем смислу, на типовима извести поделу ц утврдити систематичке јединице коло и класа. При опису класе сисара утврдити и ове систематичке јединице: ред, илеме и врста. У опису тииова као представника већих група (коло и класа) изнети диференцијална морфолошка обележја. Тако исто, само са најглавнијим обележјима, и за остале животиње које треба систематички груписатн. Од овпх узетн познатије из домаће Фауне, а из стране само најзначајније, нарочито за групе које нису код нас застунљене. Поред тога за домаће животиње дати кратак опис њихова начина живота, тако исто н за друге корнсне и штетне животиње с напоменама по чему су корисне или штетне. Захвадан Просветном Савету на поверењу 16. јануара 1905. год. у Београду. Ннкола Ранојевпћ, про«. I. беогр. гимназ. По саелушању ових пројеката Савет је оддучио: да се умоде гг. Ранко Петровић, Павле Аршинов и Никола Ранојевић да према овим пројектима, израде детаљаи пдан за израду Зоологије за ниже разреде средњих школа и да га Савету доставе. Овим је завршен овај саветски састанак.

просветни гласник, i. књ., 6. св., 1905.