Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

637

варошима) или направитп (по селима). А где се предаје и Ручни Рад, оне се могу израђивати и у радионицама исто онако као што се у картоналш израђују модели за геометриске облике. Истина Је, да за невољу може поднети и једна општа рачунаљка, школска, где би радил.0 по једно дете а остала пазида, али је то на штету и пажљивости и заннмљпвости па ио томе извесно и на штету у успеху. С тога се мора тежити томе, да и свако дете има своју рачунаљку. Сад долази други исто тако важан захтев. Задуд је да деца имају рачунаљке, ако с њима ништа не раде или не пораде онолико колико треба и онако како ваља. И као што је до сад задуд било од рачунаљака школских, којеје попадала прашина негде у ком крају школском, нсто ће тако бити мало добити, ако се ове дечје рачунаљке донесу у школу само неколико пута и израде, реда ради, само неколике рачунске радње.' С тога се рад с очигдедним срествима уопште а особито овај први с рачунаљком мора известн озбиљно и систематскн. * — Седите право!... — Иване, изиђи ти на рачунаљку! — Узми прутић! — Нађи прву шипку! — Кодико је на њој кугдида? — Донеси их овамо! Кодико је сад на овој страни? — Донеси и на другој шипци десег! — Коднко сад има на овој страни? — Зашто се то зове два-десет? — Донеси још десет! — Кодико има сад? — Зашто се зове три-десет? — Донеси на ову странујош десет! — Шта си радио? — Кодико је сад? — Зашто се то зове чет'р-десет! — Јесте; то је четири-десет, пз више раздога. Прво, незгодан Ј 'е нрекид нрпродиог реда бројева од ночетка иа даље. Друго, учитељ не зиа често докле су деца прешда, до 10 или до 20 и како су прешда, а то му је основа за даљи рад. Треће, баш и да зна и докле су и како су прешла, деца су преко дугог распуста школског иного пиошта заборавила, те је иотребно, да то сада понове и утврде, јер сваки умии рад ваља да буде као ароширивање онога што деца већ знају. Четврто, сем десетица од 10 или 20 до 100 деца ће свуда рачунати и с јединицама. те се с тога оне и морају утврдити што се може боље. Зато је и боље узетп у овом разреду од 1 до 100. Сва је ствар у томе, што се код ових нређених бројева не морамо бавити много. Вавићемо се само онолпко колико кад устреба. Ако су деца у I разреду прешда одређене бројеве како ваља, мп ћемо имати мање потребе да се бавимо њима дуго. У протпвном морамо се њима забавпти толико, докле не стечемо уверење да смо подожпли добар темељ. 1 Моје једно дете нпје носило рачунаљку ни пун месец дана у почетку годпне, а друго је носило целе годипе сваког другог или трећег дана. Оно је прво бпло сасвим недовољно, јер није доста да деца само виде количине него ваља с њнма и да раде те да их боље запамте. Ово је друго било по Грубеовој методи, којој рачунаљка треба целе године. II опет нису урадили с њом ништа темељно. Кад сам год запптао ово дете: шта сте радили данас на рачунаљци, одговарало би ми: Показала нам госпођица број н (који је био на реду). А на питање: шта сте још рарилп? одговорило би: — Онда смо сабирали, одузимали, множили и делили. ..