Просветни гласник

наука и нлстава

643

гледност свемоћна. Она сваки бројни однос изнесе тако јасно, да они ни за једно дето не могу бити тешки. Јер кад би ове очигдедне радње биле тешке, онда шта би тек бидо с усменим рачунањем, где се количине не виде, него се замишљају, (а замислити се може јасно само оно што добро знамо, што смо сазнали иосматрањем). А, још више, шта да кажемо за писмено рачунање, где место конкретних (и.гш замишљених) количина стоје деци пред очима извесне шаре, које су нешто сасвим друго од кодичина?! * — Нек изиђе на рачунаљку Десимир! — Пренеси кугдице на лево! - Донеси сад ти на десну страну седам\ — Донеси још седам! — Колико је сад? — Откуд знаш? (И овде је најбоље добрајањем,: „Од ово друго седам узећу три па ћу да додам на оно прво седам, те да буде десет. Сад ми је онамо остадо четири, и ово десет, то је четрнаест"). Донеси још седам! — Кодико је сад? („Сад је двадесет и један! Јер ми од четрнаест до двадесет треба шест. А кад од седам узмем шест, онда ми је остадо још један. Свега је дакде двадесет и један"). Кодико је ту седмица? — Нађи их! — Оастави их! — Како је сад? — Кодико је то? — Донеси још седам, ади га немој састављати! — Кодико је сад? —' Откуд знаш? — („Знам по томе, што ми од двадесет и осам до тридесет треба два. То ћу два да узмем од седам и остаће ту пет. Сад оних тридесет и ових пет јесу тридесе и пет"). Кодико је ту седмица? — Преброј их! — Кодико је двапут по седам? Кодико је трипут по седам? — Колико јо четири пута по седам? Колико је пет пута по седам? — Покажи их! — Донеси још седам! Кодико .је сад? — Откуд знаш? (Опет добрајањем). Кодико је ту седмица? — Пађи их! — Кодико је шест пута по седам? — Донеси још седам! — Кодико је сад? — Кодико има седмица? — Покажи их! Доста. Ко може даље? — Изиђи ти, Драгољубе! — Донеси још седам! Кодико је сад? — Откуд знаш? — Покажи то на рачунаљци! — Кокико ту има седмица? И овако продужити даље до сто. Петнаести пут неће имати пуних седам него само два. Други пут деца ће ово радити на својим рачунаљкама. * Овако исто ваља прећи број осам и девет. II овде ваља пазити, да деца израчунавају добрајањем до најбдиже десетице и да нигде не говоре напамет, напред, него пошто на кугдицама виде и изнађу. И ниједна настава није тако згодна да навикава децу да тачно мисде и да не говоре без размишљања као ова. А кад се на то навикну овде, код очигдедног рачунања, она ће то чинити и посде код усменог и писменог.