Просветни гласник

652

ПГООВЕТНИ гллсник

Јеси ли кад посматрао шта раде мрави, кад праве мравињак? Уч. Јесам. Сваки од њих вуче по какву сл.амчицу или комадић каквог предмета. А ако је комадић мало већи, онда се удруже више њих, па га тако заједно носе иди вук] г . Н. Шта је дакле потребно да делује на тело, које је у миру, па да се оно покрене? Уч. Увек је потребна извесна снага. Ако је тел.о теже, онда треба више снаге, а ако је дакше, онда мање. Н. Ту снагу ми у физици чешће називамо и силом. Како би сад одговорио на напред постављено питање: Ако је неко тело у миру, може ди се оно само собом покренути? Уч. Тело се из мира не може само иокренути, веК је иотребна нека сила, да га иокрене. Н. Ако испустим писаљку из руке, зар се она не креће сама од себе? Уч. Да... доиста... Еако је то могућно? Н. Промисди. да ди и ту не дедује каква сида? Уч. Јест, писаљка се не креће, сама, њу вуче привдачна снага земљина иди тежа. Н. Ако се неко тедо креће, да ди се оно може само од себе зауставити ? Уч. Може. Зврчак иди чигра могу се истина дугу окретати, ади се опет сами зауставе. Н. То је сасвим погрешно. Да ди ће се зврчак окретати дуже на каквој гдаткој пдочи иди на рапавој. Уч. Дуже ће се окретати на угдачаној. Н. А зашто то? Уч. Зато што му на рапавој пдочи сметају оне неравнине. Н. Наведи још који пример? Уч. Кугла ће се дуже котрљати по равном, набијеном путу, него по неравном и песковитом. Н. Ако би направиди један зврчак од повеће одовне пдоче са чедичном осовином, која се у дну свршује затупљеним угдачаним шиљком, па овај зврчак завитдамо тако, да му се врх угдачаног шиљка осовининог окреће у стакденој иди порцеданској рупици, која је добро угдачана, он се може окретати тако три четврти часа. А ако би се још окретао у безваздушном простору (под стакденим звоном из кога је ваздух извучен), окретао би се пуна два часа. Зашто то бива? Уч. Зато, што овде нема оних неравнина на местима на којима се теда тару. Н. Дакде мадо је трење. Уч. Да, мадо је трење и нема отпора ваздухова.