Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

653

Н. Еад не би било ни мало трења и отпора средине у којој се тело креће, да аи би се онда могло покренуто тедо само собом зауставити? Уч. По овоме што досад рекосте, изгледа да не би, и ако ми се то на први погдед чинило невероватно. Н. Много штошта у природи чини се невероватно и чудновато, па ипак се пажљивим посматрањем и правилним размишљањем дође до стварног сазнања. Кад се возимо у колима, па она нагло стану: хоћемо ли и ми остати у миру ? Уч. Не, ми посрнемо напред. Н. Видиш, дакле: кад тедо не би тежиао да се креће, ми не бисмо ни посрну.ш. Шта ће бити са нама, кад кола брзо пођу? Уч. Ми онда посрнемо назад. П. Зашто то ? Уч. Због тога, што сва тела теже да остану у миру, кад су пре тога мировада па тако и наше тел.о. Н. Ако овај новац метнем на парче хартије, и сад хартију подако извучем, видите да се и новац креће заједно с хартијом. А ако хартију нагло повучем, новац је остао на месту, а хартија се извукла испод њега. Уч. И ја знам један пример. Кад на ка.кву чашу метнемо парче круте хартије, а на њу опет новац, па нагло звркнемо хартију са стране у хоризонталном правцу: она ће одлетети, а новац ћо пасти у чашу. Н. Врло леп пример. Можеш ли ми то објаснити? Уч. Изгледа да је лако, али видим да ми није сасвим јасно. Молим Вас зашто то тако бива? Н. Сасвим је ствар проста. Новац н хартија находе се у миру. Покрене ли се хартија брзо, то она не може одмах своје кретање и новцу да саопшти. Новац тежи да остане у миру. С тога он остаје на месту кад хартија већ није ту. Код твог примера, пошто нема подлоге, новац ће пасти у чашу. Уч. Сад ми је потпуно разумљиво. Н. Овај ћу штап обесити на оба краја његова о два танка конца. Ако га овим дебелим штапом лупим по средини, видите штап се пребио, а конци се не покидаше, и ако су сасвим танки. Може ли се према овоме кретање неког тела саопштити одмах другом неком телу, или је потребно да протече извесно време? Уч. Из ових оиита видим да је иотребно да ирође неко време, иа да се кретањс једног тсла саоишти другом.