Просветни гласник

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Н. Покренућу брзо ову чашу воде, која је овде на столу. Виднте, вода се просипа преко ивице чаше, како у почетку тако и при свршетку покрета. У коме се правцу вода просуда у оба случаја. Уч. Вндим да се вода просула прво назад, па потом напред. Н. Ви ,1и могао ту појаву објаснити? Уч. Вода је била најпре у миру. па, кад сте чашу покренули, она је тежила да остане у миру, пошто јој кретање није могло бити тако брзо саопштено, и с тога се просула назад. У другом случају: вод'а се већ била покренула са чашом, а чашу сте нагло зауставиди, вода се онда и даље кретада, и просуда се преко ивице напред. Н. Из свега овога шта бисмо моглл извести као заједничко за кретање и мировање тела. Уч. Заједничко је то: да се неко тело не може само аокренути, док га извесна сила не иокрене. А ако се веА креКе, онда оно не може само да стане, док га извесна сила не заустави. Н. Томе би се могло додати ово: Тело не може изменити иравац и брзину кретана без утицаја неке силе. Пошто све горе поменуто вреди за сва тела, онда је то општа особина њихова. Та се општа особина тела зове инерција. Од ове особине имамо велике користи: на гвозденом или равном путу може се малом снагом покретати велики терет; набијање шипова великим маљевима; дизање терета завитлавањем великог точка; насађивање секире и других алата; цепање дрва итд. Наведи још који пример инерције? Уч. Колица натоварена циглом или чим другим радник тешко покрене. А кад их је већ покренуо, лако их тера даље. Н. Може ли се железнички воз од једном зауставити ? Уч. Не може, већ се мора постепено заустављати? Н. Сети се још ког примера. Уч. Еад се неко затрчи, особито низ брдо, не може одмах да стане. Завитлан точак дуго ће се окретати. Н. А зашто се точак ипак заустави? Уч. Заустави га трење његове осовине и отпор ваздуха. Н. Еажи сад како гласи закон инерције? Уч. Ни једно тело не може се само покренути, или, покренуто, зауставити, нити променити правац кретању и брзину, без утицаја неке силе. Београд. Јов. Дравић, проФ.