Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

685

Најјаче се види из религијских иредмета, да ли је учитељ знао да врши наставни посао. Само ваља знати, да је овде реч само о начину наставе. У овој обдасти се чошће находи доста позитивнога, памћењем насдаганога знања, него ди васпитне наставе, која дубоко у душу задире. С тога ће се у оцоњивању религијске наставе истина водити рачун и о задобивеном знању, али иеће бити то једино мерило. Где је само научен катехизис од речи до речи, али се те речи не разумеју, тада таква настава катехизиса не засдужује више такво име, јер се њоме вршидо само учење на памет без разумног схватања. Где пак ученицп сигурно владају редигијским градивом и исто разумеју, па су у стању и да га примене на живот и своје вдастито срце, то је и та настава добра. Тако исто се може познати начин наставнога рада, на који је учитељ навикао, при обрађивању каквога чланка и то за кратко време. 0 извежбаности читалачкој, тону читања и схватању прочнтанога може се ревизор уверити, ако деца ушчитају не по утврђеном реду, већ преко реда. Ако ученици греше у читању а те погрешке и не примећују, ако је читање монотоно и ако садржину прочитаног чланка не могу правилно да понове својим речима, или ако чак нема ни механичке извежбаности у читању, то значи, да учитељ уопште није читање ни обрађивао, већ је часове, за то одређене, испуњавао само чистим механичким вежбањем понашајући се сам према томе пасивно. А ако је учитељ тежио да постигне лепо, тачно читање и разумно наглашавање, то ће се одмах видети по учитељевим примедбама, по пажњи ученичкој и по њиховом тону читања. Особито .је за препоруку захтев, да ученици известан део, који су прочитали, препричају, пошто затворе књигу. Тиме ће се дознати, да ли деца заисга могу да читају и прочитану садржину да схвате. Што се тиче извежбаности у иравопису, ревизор је може пре сазнати, ако издиктује штогод ученицима и они то испишу пред очима ревизоревим, него ли из писанака, које је учитељ изложио; јер има учитеља, који више раде за ревизију, него ли да постигну темељиту извежбаност саме деце. Узгред нека је напоменуто, да Опште Одредбе од 15. октобра, 1872. год. већ од деце на средњем ступњу захтевају, да могу написати правилно прост диктат и да могу самостално написати какав по Форми и садржини лакши писмени саетав (н. пр. по памћењу). Састави у осгалом често нису ништа друго до нарочити облик диктата. Али њих мора израдити сам ученик. Шта се под тим разуме, изложиће се позније. Гевизор ваља велику важност да полаже на правилну обраду писмених састава и пригодом да задаје учитељима, да с децом на средњем или вишем ступњу обраде какав састав. Том приликом може стећи пуно значајнога искуства. А из изложених састава може увек видети, да ли их учитељ бар прегледа и да ли погрешке поправља, да ли записује датум предаје и прегледа, да ли поједине саставе нумерише итд. Граматичко знање се пак пинајбрже испита помоћу анализе једне реченице из читанке. У рачунској настави ваља сва деца да савладају опсег бројева и извежбаност у рачунским радњама, које су додељене дотичноме ступњу; на средњем ступњу ваља да знају новце, мере и мерила; а на вишем ваља да су уведена у рачунање с разломцима и да су сигурна у свима