Просветни гласник

20

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Друго је дело' 2 немачко писано скроз индуктивнок методом и то опет за више средње школе и семинаре. Ту су граФиски илустроване све^ операдије разних стунњева. У одсеку који говори о првоме проширењу бројне области износе се врло чисти појмовн о иотреби проширеља бројне области и о постанку негативних (супротних) бројева, објашњавајући их и геометриски и артиметички. За тим се граФиски објашњавају све три операције као и у француском 1 ДеЛу. Ну у овоме делу има граФиеких представа и других бројних области. Тако су и рационални бројеви представљени полигоном којем су стране дате дужинама 1 ]/ 2 Ј/ 3 итд. итд. а тако исто конструктивно су представљени имагинарни бројеви и бројна равнина за комплексне бројеве. У опште код овога писца велику дружбу чине геометриске илустрације којима се објашњава значај извесних често употребљаваних алгебарских израза дајући граФиску представу и за квадратну једначину. Код Е. СошћеМ-а постоји граФиска илустрација Функција у =; ах -ј- ћ; у = ах 2 -)- ћх с у = Г (х) као и многа решења задатака о максимуму и минимуму. Црема свему овоме моје је мишљење: да се ирсвод Хочеварове Алгебре од г. Вуш&евипа може уиотребљавати као уџбеник у вишим гимиашским разредима а и вишим средњим школама само иод иогодбом да г. преводилац (који је једним делом и сам осетио иотребу за ирерадом) обради и ексили ативно ун:се графиске иредставз броја ма које бројне области у одсеке где им буде место (ка одсеку с § 19. итд. у одсек Ђ ка § 30. итд.) а ио 'могуИству унесе и графиске илустрацијс функција. 2. Што се тиче IX одељка Алгебре Хочеварове који говори о верижним разломцима, г. лреводилац тражи мњење да ли не би боље било изоставити тај одељак и место њега унети теорију о конгруентним бројевима. Ја, лично, не смем казати да бих у име какве стручности смео одобрити ову размену, али се користим .једним својим преводом који је изашао у „Наставнику" за 1898 годину а зове се Математика и Рачунапз од Д-ра Макса Симона проФ. математике на Стасбуршком лицеју, па мислим изнети његово мњење о таквим питањима. На стр. 28 мојега превода говорећи о значају једначина за средњешколску наставу Д -р Симон вели: да се оне јављају већ при операцијама првога ступња (нир. а —Тз =. х а — ћ =у а — (— ћ) = г итд.) као решење једначина 1-ог степена, али у вези с овим онвели: да ваља избегавати увек она рачунања која су само од Формалног значаја и ту наводп да су то: извлачење корена писменима, тражење заједничке мере алгебарских израза, теорија верижних разломака, детерминанте па и саме диоФантове једначине. Детерминанте, вели, јесу математичко оруђе само стручњацима али као математичка операција која за другог мисли оне нису ученику потребне јер је њему потребно да о свему сам размисли. Према оваквом мњењу Симонову ја бих се сложио са г. иреводиоцем да се изоставе и верижни разломци, али бих тако исто рекао да бн можда само лотпуности ради могла доћи теорија о конгруентним бројевима у одељак о теорији бројева и бројним еистемама. Ова је теорија изложена у Шилеровој

2 \\ : 'егпег ВећШег, АгШп. и. А1^ећга; Бе1р21§ Теиђиег 1897.