Просветни гласник

гадн)л гдавног нросветног савета

21

алгебри § 68 са овим нрактичнии носдедицама да се може вршити уверавање о резултату множења два декадна броја и доказ дељивости са 9 и 11. Да ли је ово толико стварно и потребно ја не увиђам. Место свега овога боље би било обрадити као засебан одељак скраћене радње: сабирања, одузимања, множења и делења; степеновања и креновања. 3. На крају реФерата имам да додам још неке напомене о неким терминнма које је употребио г. преводилац. 1). Код § 26 г. цреводилац преводи реч Т?о1деза1з речју закључак и ако ми се чини да је се већ одомаћила реч код нас а та је аоследица (короларијум). Закључак је сјд на основу извесних премиса или и хипотезе а закључак на основу неке тезе само је последица или и иоследак (по оној народној речи: шта ће нама бити до иослетка). У математици има и корелативних закључака, тако: да ако се један узме као теза други је последица и обрнуто. 2). У § 78 мислим да не треба реч ириређена вредност већ наиоредна као што се та реч већ одомаћила у геометрији за наиоредне углове чије су величине, код паралелних линија једнаке тј. једнако или (напоредо) расту или оиадају налик на односе код сразмерних количина где не постоји принцип идентитета већ аналогије. 3). Опазио сам да г. преводилац место речи такав радо употребљава за мушки род реч таки што би ваљало избегавати. Или, кад се већ узме за мушки род онда би доследност захтевала да то учини и за женски род али је одмах осетио неконсонацију те је у У одељку а код једначина I степена уз реч таки облик написао таква (м. така) једначина. 4). У § 84 уптребљен је стари израз најцелисходнији место најподеснији а и реч ироба место оглед или уверавање о истинитости. 5). Код § 106 место речи: озничења в-аљало би употребити реч ознаку (па и обележје) која се већ сдомаћила. 6). Код§111 у самоме оригиналу погрешка је и то: место што треба да је израз овакав: 4 — Ј/ х' 2 -ј- 8 = х он је 4 -Ј- |/** + 8 = х из корена се за х — 1 даје: 7 = 1 што бити не може. Овим сам исцрпео свој извештај са датом оценом у тачци под 1. а сада захваљујем Главном Просветном Савету на поверењу и молим га да изволп примити уверење о мојем поштовању. У прилогу враћам превод г. Вукићевића у рукопису, а тако исто и оригинал Алгебре од Ф. Хочевара. 20. априла 1905 год. у Београду. Ђока Ан1,елковић ироФесор I беогр. гимназије. Према овим реФератима г.г. реФерената а у вези с чл. 49. Правила о штампању уџбеника Савет је одлучио: да секњига: „Аритметика и Алгебра за више разреде средњих школа", од д-ра Петра А. Вукићевића, може уиотребљавати у вишим разредима средњих школа као уџбеник приватног издања с тим, да писац пре штампања у њу унесе по могућству напомене г.г. реФерената.