Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

23

и овако што: „Кад се окупише сви у школи рече учитељ: „Драга децо! Пре него што ћемо да почнемо, реците ми шта је то лаж\ " „Кад когод нешто рекне хотимице да омахне другога", викнуше готово сви у глас, јер је о томе већ било говора у школи. „Јесте, тако је. Мило ми је што сте запамтилн моје речи" Ђачко благо састављено је на истој основици. У њему су неколике песме по све слабе. Приче су махом преведене с немачког, ма да то није означено, али избор није најбољи. У овој књизи има повише прича, које су прештампане из Малог впсаитача, који је Гл. Просветни Савет 1898. год. препоручио. Те су приче: дете које зна читати, дете које не зна читати, дете разборито, дете неразборито, дете пажљиво, дете непажљиво, дете послушно, дете непослушно, дете вредно, дете лено, дете које поштује своје родитеље У Бисер цвеКу има прилично језиковних погрешака. Понеке погрешке ја сам обележио у књигама. Само с обзиром на то што су већ ирепоручене многе књижице за децу, које нису боље од ове две, може Гл. Просветни Савет предложити да се и Бисер цвеће и Ђачко благо поклањају ученицима основне школе о годигањем испиту, како је издавач њихов молио. Тако ја мислим. Л>уб. М. Протић. Према овоме реФерату г. Протића Савет је већином гласова одлучио: да се обе ове кљиге могу употребљавати за покл.ањање ученицима народних школа о испитима. Г. Љубомиру М. Протићу у име хонорара за реФеровање о овим књигама, одређено је тридесет (30) динара. XVI Прочитан је реФерат г.г. Михаила Ј. Ђорђевића, Луке Зрнића и Милана Костића, проФесора, о Оаштој историји за ниже разреде средњих школа од Ст. Ловчевића, за коју је државпа штампарија питала да ли ће се и даље употребљавати као уџбеник. РеФерат г.г. Михаила Ј. Ђорђевића, Луке Зрнића и Мил.ана А. Еостића гдаси: Г^лавном Просветном Савеху Потписанима је добро позната Оишта Историја за ниже разреде средњих школа од Ст. Ловчевића, јер су се њоме служили и у школи, те могу дати своје мишљење о њеној даљој употребп у нашим гимназијама. Као да међу наставницима средњих школа, који предају историју у другом разреду, још постоји подељено мишљење : да ли да се она предаје по хронолошком реду историскпх догађаја с бпограФским описивањем, или да се прелазе само биограФије знаменитих личности из старога века. Ово се види и по том, што се предаје и данас по двама уџбеницима који иредстављају оба гледпшта: Ст. Ловчевића прво, а Ј. Ђорђевића друго. Међутим, нама се чини да је прво гледиште правилније. Пре свега, деца се упознају с природном, хронолошком иоделом историских догађаја, јер у другом разреду изуче стари век, у трећем разреду историју српскога народа с главнијим догађајима из историјо средњег века, а у четвртом разреду другу половину