Просветни гласник

радња главног просветног савета

29

већих илн мањих књижевних производа, према којима је врло лако изазвати ученички лнтерес. Из разлога, што се према садржини г. Протићевог „Учитеља р. јез." никако не може пробудити ученичко интересовање, што се дакле састављач књиге огрешиојо врховни иедагошко-психолошки захтев, мишљења сам: да је књига г. Протићева неподесна да се употреби као уџбеник или помоћна књига при изучавању руског језика у нашии школама. Исто је тако она неподесна и као речник, .јер речи у њој нису штампане азбучним редом што према прпроди саие ове књиге није могло ни бпти. 2. маја 1905 год. у Београду. Главном Просветном Савету понизан Јов. Максимовић гимн. професор РеФерат г. Иоповића гласи: Главном Просветном Савету Према писму Главног Просветног Савета од 20 новем. 1904. године СБр. 178 прегледао сам књигу г. Петра С. Протића, ироФвсора : „Учитељ руског језика...'" и част ми је Савету поднети овај реФерат: На првои месту пада у очи незгодан, да не речем нелогитан, наслов, јер „Учнтељ руског језика иди речник руских речи" као наслови не означава ЈУ један и истн појам, већ потпуно различне појмове I „Из фонетике и грг-матике". Страна IX. Погрешно је у азбуџи означено да ииа ових великих слова: Д Ј, Б и Јз/јер нема ниједне речн у руском језику, која би се иочињала овии писменима. Такође је г. писац ногрешно означио да се глас 6 е изговара као наше е; такав му је изговор кад су пред њпи непчани или они сугласници, који се са ј из е (је) умекшавају, —■ у свима осталим случајевима изговара се или као чисто је (односно јо, понекад кад је е акцентпрано) шш се чује слабо ј п чисто наше е заједно, напр. ее (јејо), его (јево моего (мајевб егце (јетчд) гцека (шчекб,), дет (д^)ењ) теиерг ((тК)еијер) иесг (пјос) и т. д. — Нетачно је речено да је слово 0 (®ита) „избрисана из модерне азбуке" и замењеио и са т ; са ф може бити замењено, али са т не, напр. анаОема (анаФема), каведра (ка^едра) и т. д... Слово г се замењује са г, а и са и, на пр. м1гро (м1ро). Стр. X. Подела „слова руске азбуке", боље рећи гласова на гласне, сугласне, полугласне и безгласне нелогична је и сувише сгаринска, јер код гласних (самогласника) руских има пх и са два гласа : Ђ (је), л (ја), њ (ју), е (је); ови се самогласнпци пре могу назватн сложеним или двогласним самогласницима. Према српској Фонетици п (ј) нпје полугласник већ сугласник; ји» ни у ком случају нису безгласници, јер се при изговору могу и они чути први као тврђи, а други као декши полугласник. — Израз: „слова су тврда и мека" налазим да је незгодан, јер су слова знаци за обележавање гласова