Просветни гласник

32

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кога језика била би најподеснија, јер у тохм; случају неправилних глагола не би било више од девет. Краткоћа и овога одељка јесте велики недостаак. Стр. XXXI. Интересантно би било знати, по којем је гласовном закону наставак глаголског придева прошлог времена радног облика вгцгп могао постати од наставка начина неодређеног ти, тг>, као што вели писац у опасци под 2 )!! То исто важи и за наставак трпног глаголског придева времена садашњег мчп, што је речено у опасци по 4 )П Г. писац дели и прилоге глаголске на радне и трпне, што је такође нешто застарело, а и сувпшно; да се избегне ова подела довољно је показати трпно стање глагола. —■ У опште, правила глаголских придева и прилога израђена су нетачно и неодређено. У таблицама „Промена неправилних глагола" на странама: XXXIII, XXXIV и XXXV, према Миклошићевој поделн г. нисац је метнуо готово сво саме правилне глаголе, сем неколико неправилних: дптђ , идти, лечЂ, сЂстђ и Ђхптђ. Стр. XXXVI. Врло су кратко и непотпуно за један школски уџбеник израђене и непроменљиве речи. 0 синтакси ни .једне једине речи, што је велики недостатак да ова књига г. Протићева буде примљена за уџбеник. Фонетика с граматиком заузима. 28 страна, а речник с Фразеологијом 160. страна. У граматичком и Фонетичком делу доста одсуствује система, а што је најглавније многобројна граматичка нравнла нпсу унесена, те би наставник био принуђен да из основа разрађује граматлку са својим ученицима. Што се тиче речника и Фразеологије имао бих да напоменем да је требао бити израђен по азбучном реду ради прегледности. Система је фразеологије добра и врло погодна за самоуке, а за ученике би могла нослужити као помоћно средство за вежбање у говору и изучавању иајупотребљивијих речи у обичноме животу, пошто се погрешке уклоне. У речнику и Фразеологији има доста погрешака, које су нема сумње г. г. Максимовић и Швабић у својим ре®ератима изнели, па да их и ја не бих све изпосио понова, наводим само неке од њих, на пр. на (стр. 2) на крилкцЂ превео је са на стеиеницама, што је погрешно, јер кршлоцд то је пре предсобље пред самим степеницама или мали ходник пред предсобљем п стеиеницама; или иравилније оно равно и узвишено место кад се сиђе са с.теиеница; затим (стр. 31) ЛоздравитЂ когд нибудг значи честитати некоме, а кланлтћсл кому нибјјд^ значи јавити се некоме, затим (стр. 81) чувствоватк 6 олђ не значи триети бол, веИ осеКати бол и т. д. и т. д. Према свему овоме налазим, да се ова књнга г. Протића не може иримити за уџбеник у нашим средњим школама, сем ако би је г. писац исправио и довео у склад са срнском граматиком. Све прплоге, које ми је Главни Просветни Савет послао по овом предмету, враћам. Захвалан сам Главном Просветном Савету на указаној ми почасти. 10. Фебруара 1905. год. Драгољуб П. Попонић у Београду. т . ироФесор 1. београдске гимназије