Просветни гласник

76

ПРОСВЕТНИ гллспик

их ово не буде више привлачило, то јест кад оно буде потпуно разелектриковано. Иста последица наступа, кад је тел.о, које је окружено јонованим гласом, негативно електрично, али тада то тело ггривлачи позитивне јоне и оне га разелектрују. Овај врло прост начин помоћи ће нам сада, да утврдимо неколико случајева јонизације гасова. Врло многе хемијске појаве, нарочито сагоревања са пламеном, јонују гасове. Ево једне грејалице сапламеном; гасни продукти сагоревања уздижу се изнад ове грејалице. Ми Кемо одмах видети, да они одузимају електричност електричних тела. Ја електрикујем ову бакарну лопту ударим мачијом кожом: она живо привлачи ову лоптицу од зовине сржи обешену о једном свиленом концу; ја ћу да пређем лоптом изнад грејалице и ви видите и да она сада не привлачи лоптицу: она је потпуно изгубила електричност. Одавно је познато, да гасови, који излазе из пећи имају особину, да разелектризирају тела; али се мислило, да то бива с тога, што топли гасови проводе едектрику као електрични проводници. Ми ћемо сад видети, да овде није тај узрок и то ја ћу поновити оглед г. Вилара. Наместимо изнад границе две металне откане мреже једну над другом; гасови, који пролазе кроз ова ткива без мало су исто толико топли, али су они без корпускула и без позитивних јона, које су све остале на металном ткиву, које их. је привукло. Ето тако ви видите, да кад ја поновим опит, да тада лопта не губи евоју електричност прелазом изнад грејалице: она може .јако да привуче лоптицу од зовине сржи. Овај опит можемо да оверимо раздађеним гасовима изашавших из грејалице без додира са металним ткивом; и ако се неке јоне поново сједине са корпускулама и начине неутралне молекуле, све се не сједињују, а међутим се налази, да и охлађени гасови уништавају.. електричност електриковних тела. Дакле, доиста јонама и корпускулама гасовитих продуката сагоревања припада ова особина ништења електричности, а не ступњу топлине продуката сагоревања. Други један узрок јаког јоновања гасова јесте дејство Рентгенових зракова, или тако званих X зракова, који су као и светлоет, вероватно, последица треперивог кретања етра, и по томе се сасвим разликују од катодних зракова. Ево једног едектризованог електроскопа; упутимо у његову околину зраке X; атмос®ерски се гасови јонују и ви видите да елетроскоп губи своју електричност. Кад Рентгенови зраци пролазе кроз атмосФеру, у којој има засићене водене паре, онда они јоновањем гасова побуђују згушњавање те паре. Ето тако је Томзон стварао корпускуле у опиту са малим облаком, о коме сам вам говорио мало пре. У овоме опиту он се постарао, да примени доста слаб ступањ засићености, да би се пара згушњавала и око корпускула; при јачој засићености пара би се згуш