Просветни гласник
КД.УКА И НАСТАВД
77
љавала само око позитивних јона, и тако се не би могао исвести никакав закључак из оног опита. Г. Хенрих Бекеред пронашао је особину радиоактивности, открићем •<Јсобине едемента урана и његових соди, да они примакнути едектризованом теду ниште његову електричност. Г-ђа и Г. Еири, пошав од ове особине, доспеше до ведичанственог открића радијума. Гадиоактивна тела јонују гасове, који су близу њих, чак и кад су затворепи у стакденој залемљено.ј цеви. Ево овде мало соли радиумове, коју ми је поверио Г. Кири; она је затворена у малој стакленој деви. Ви видите, да електроскоп с места губи своју електричност, чим му приближимо ову цев. Наша је атмосФера увек по мало јонована, као што су утврдили г. г. Елстер и Гајтел. Претпоставља се, да ова јонизација потиче услед трагова неког радиоактивног тела растуреног у атмосФери. Због ове редовне јонизације ваздуха свако електрично тело губи најпосде увек своју електричност, чак и ако је врло добро изоловано. Кад се корпускуле нађу у едектричном простору, тад оне усдед њихово врдо мале масе добијају брзо огромну брзину под упливом електричне силе, која дејствује на њихову електрику. Тада оне могу ударима о молекуле гасова, на којс наидазе, да их јонују, и у томе је најмоћније од свију познатих средстава за јонизацију. Ја то исто тврдим и за позитивне јоне, које такође доспевају у брзо кретање у електричном пољу: и оне јонују молекуле, на које наидазе. Ово нам даје објашњење појава, које бивају у цевима са разређеним гасовима. Оглед показује, да је врдо близу катоде врло јак едектрички простор. Усдед овог простора, позитивне јоне, којих увек има у малим кодичинама у цеви, подете ка катоди; ударајући ју жестоко оне јонизују њоне модекуде. Корпускуле, које тако иостају овом јонизацијом удаљују се нагло од катоде под упливом јаког едектричног нростора, који влада близу катоде, и добивају знатну брзину. Ударајући молекуде гаса, на које наидазе, оне их јонују, отуд постају нове нозитивне јоне, које подете на катоду и одржавају постајање корпускуда. Ако је гас врло разрађен, многе корнускуле пе наидазе ни на какве гасне модекуле, него ударају супротни дувар цеви, и производе његово светлуцање: то је појава у Круксовим цевима. Ако је разређење гаса омање, то све корпускуле, који избаци катода, сретају гасне модекуде, а светдост, коју одају ови модекули, у магновењу њихове јонизације сачињава онај светдуцави рукавац, који је навучен на катоди у Гајзлеровим цевима. Остатак светдости, ко.ју дају ове цеви, тумачи се на сдичан начин/
1 0 овоме цредмету види: 1)ез еНе18 1итших ргоДте^а раг 1а Лесћаг^е Лапз 1еа 4иће8 а гагеДез. (Кеупе 8с1еп1Шс[пе, 5. Новембра 1904.).