Просветни гласник

ПАУКА И НАСТАВА

85

убрајајући оне са „органом покретачким"); вероватно да други рад није рад каквог ученика код кога је развијен орган слуха. Ево трећег рада чији састављач не може да памтн датуме: (Рад. В.) — С тугом смо дознади дајеумро, у шездесет деветој години, господин Б. Г. Б. основао је вишу школу у Ми1ћоизе, и 18... вишу трговачку школ.у у Марсељу. Био је почасни члан..." На овај начин може се лако утврдити коју врсту предмета сваки од нас првенствено задржава иди заборавља. Може се такође видети, како наше памћење бдеди. На глас о смрти онај који је радио рад В. додао је израз >,с тугом." Други у том иду још и даље и уносо и нешто ново створено. (Рад Д.) — „Дознади смо за смрт г. Б., почасног чдана ... Он је чинио марљива ФилозоФска проучавања. То је био оддичан психолог који је заснивао дисциплину на ауторитету ђачком." С једне стране, речи посдедње Фразе пспреметане су се на најчуднији начин, и с друге стране опет иде.је „психологија" и „Физиономија," сугернране самим предметом овога задатка, замениле су једна другу у идејама текста. На овај начин оваква експериментисања посдулшће да кдаспрамо и објаснимо раздичне обдике памћења и заборављања. Оваква експериментисања иосдужиће још да кдасирамо и да објаснимо раздичне обдике имагинације. У место да тражите у каквим иедагошким новинама ма какав бидо банадни иредмет за композицију, узмите какав бидо други предмет, на пример какав часовник, пока• жите га вашим ђацима и затражите од њих да га опишу: видећете одмах у којој ће мери сваки од њих мешати у своје перцерције Фантасте сдике. Другом придиком, нозовите их да опишу какав познати предмет, но који тада није ту, пред њима (црквено звоно, суседна река). Напосдетку, трећом придиком, тражнте од њих да вам опишу какав предмет који нису никада видеди: тада ћете се уверити да ди њихова уобразиља може да ради и кад нема пред соблм предмета, и, где она тражи, у таквом сдучају, свој, иотребни јој, материјад. Хоћете ди да знате како се сад и несвесно везују идеје једна с другом једнога предмета? Изговорите пред ђаком једну реч, тражећи од њега да одмах опише све што би му тада падо на памет. Учинимо у том смисду један експерименат. (Речи изговорене једна за другом су: наранџа, владавина, интелигенција, узрок). Проучимо сад некодике радове: (Први рад) — Наранџа. Брод који је преноси. Раднице. Шпањодци. Итадијанци. Ведико буре. Дечко. Барке. Владавина. Министар. Народна снага. Војска. Бурбзнска падата. Едисеј. Париз. Ла-Мапш. Сена.