Просветни гласник

140

иросветни 1'ласник

РеФерат г.г. Павда ПоповиЈга, Светислава М. Максимовића и Михаила Милошевића гласи: Г^лавном Просветном Савету Прегледали смо девет читанака за III разред основних школа, које нам је Гл. Пр. Савет изволео иослати на оцену. Своје мишљеае о н>има, част нам је изложити Савету у овом реФерату. I Читанка Ђорђа П. ИличиКа учитеља. Доследно своме гледишту, исказаном у иредговору, по коме читанка треба да буде „допуна, или боље рећи магазин наставних предмета", писац је унео, поред неколиких песама, причица и басана, по нешто грађе из сваког наставног предмета, не изостављајући ни Ручни Рад. Пре свега, овде је иринции погрешан, јер читанка, баш на против, не сме да буде „магазин наставних нредмета;" она има сасвим други задатак. Али, остављајући принцип на страну, г. Иличићеви су чланци тако суви, стерилни и наивни, да ни којом својом страном не могу послужити као допуна настави. Све оно о чему се говори у тим чланцима обрађује се — или бар треба да се обрађује — и темељније и опширније у појединим наставним иредметима. Поред овога, г. Иличићев рад таа и других недостатака: песме су већином ншптавне садржине, са натегнутим и рђавим стиховима („Молитва," „Српској деци," „Сриски аманет," „Зима" и др.); чланци „0 Богу," „Где је прави Бог," „Славите Бога," „Бог је све мудро створио," „Богје милостиван," „Живот и наука Христова," „Чујте," или су и сувише наивни (за малу децу) или су чисто императивног карактера; најзад, цео је рад нсоригиналан, јер је, с малим изузетком, ирост ирвиис из читанака за III и IV разред, које се сада у школама употребљавају. Као што се из свега види, ова је читанка неуиотребљива. II. Чдтанка, која нема насловног листа, али се из акта, којим су нам читанке упућене, види да има мото: ирочитај иа илати или ирегледај иа врати. Ово је у сваком погледу слаб рад. Распореда нема нпкаквог, чланци иду један за другим без икаквог реда и груписања (после чланка о Ка^ађорђу долази чланак о свиленој буби). Поетских састава има врло мало, а и од онога што има већина је или без вредности, нпр. „Отаџбина" од В. Рашића или неподесна или неразумљива за децу нпр. „Ератка туга" од Сен Жиста, „Мала је изба" од Абердара. Више од трн четвртине целокупне читанке сачињавају прозни састави, који су веома прозаични: суво и досадно описивање и набрајање. Уз то су доста неписмено написани, имају много ортограФских погрешака, а ни интерпункција им није ни у ком погледу тачна. Има пуно реченица налик на ове: „силни чулни утисци, што једнако мозак забављају,..." „Карађорђе је био од ситуације,..." „језик игра највећу улогу у говору,"... „пас и коњ могу иодиуно разумети шта им човек говори,"... „у 100 литара ваздуха има 78 литара азота, 21 литар кисеоника, '/»о део л угљене киселине и разне водене паре" итд. итд. — Мишљења смо, да ову читанку треба што ире вратити писцу. III. Читанка „ Ни ио бабу ни ио стричевима ." Подељена је на четири годишња времена, што, по нашем мишљењу, нема никаквог основа ни оправдања. Преовлађују поетски састави и то би била добра страна ове читанке, кад би само избор био ваљан, што, на жалост, овде није случај. Већина, ни по облику ни по садржини, не може се убројити у лепе саставе, тако да на ученике не би имали никаква дејства. „Јесења песма" је безначајна, и има нпр. овакав стих: