Просветни гласник

10*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

141

„У њему је (т. ј. воћу) сила сласти, неће више даље расти." Песма „Ја сам ђаче..." није никаква; ево неиодико стихова: „Ја сам ђаче добре воље, здрав сам чио као бег," или: „На нољани пуштам змај, на брегу се пчеле роје, на пољани пуштам змај,"... „И бумбара радо зврчим, и клепалом клепећем." Лоша је и „Зимска песма" „Домовина" и др. Има и лрича, које су без нкакве вредности. Такве су нпр. „пас и мачка" (потукли се, па се жалили газди, који их обадвоје истуче), „Храст и лешпик," „Три брата," „Тистоћа је лев," „Ретка травчида," „Ништа и нешто" итд. — Ни прозни састави, које је поглавито сам писац саставио, нису нимало бољи. То су обични морални и хигијенски прецепти, сувопарна описивања и бледе биографске слике, из којих се за васиитање готово ништа не може извући. Нпр. „Дужности ђачке" садрже обична школска правила о владању ученика; „Васа Чарапић" — кратка и безбојна биограФија; „Кромпир" — незанимљив опис; „Хајдук-Вељко Петровић" — никаква слика, а уз то је пуна конвенционалних речи и цитата; исто су тако слабе и биограФије Милоша Обреновићаи Алексе Ненадовића; „Гвожђе," „Петролеј," „Трешња," „Шљива," „Крушка" итд. — све су то прости, незанимљиви описи. — У опште, ова читанка чини утнсак сувопарне и незанимљиве књиге, те је због тога не можемо ни препоручиги. IV Читанка Миленка ЖарковиИа и Благоја НедиИа. Могла би се пре назвати „Моралним поукама" или „моралном читанком," јер се у њој претерано моралише. Готово се сваком чланку одмах у почетку нозна морална тенденција, те није ни потребно чланак до краја прочитати. Истина је, да сви саста.ви за школску омладину треба да имају више мање етичке садржине, али овако тенденциозно и отворено моралисање — и сувише је досадно. У осталом има чланака, који су и сумњивог морала, као што су „Паук и свилена буба," „Св. Петар и његова мајка." Осем ове рђаве стране (досадно моралисање), има још и других: а) сви су чланцн стари, давно и давно познати, од. новијпх писаца, сем Милов. Глишића („Прва бразда"), нема ниједног, мањ ако састављачи ове читанке не убрајају у новије писце уБуби'сава (Казбулбупа), од кога су узелп две рђаве песме; б) у обиму чланака постоји велика неразмера: док су једни и сувише кратки („Почетак буне на дахије" има свега 15 стихова), дотле нпр. о Карађорђу има укупно 17 листа (узето све од М. Т>. Милићевића и има само историјске а не и васпитне вредности), чланци о ласти, веверици, храни, кукавици и други од Бор. Тодоровића (а сви су прости описи) имају по три и три и по листа сваки; „Ђак Миловаи" песма од М. Јовића, која није од велике вредности, износи 5 листа! — Као посве незанимљива, ова се књига не може примити за читанку III раз. осн. шк. V. „Ради и надај се. а Тако се зове читанка, која има врло много материјала (штампано, изнело би 12 — 13 таб.), али већином са рђавим избором: неки чланци немају литерарне вредности, неки педагошке, а неки ни једне ни друге. Песме су већим делом, било по облику било по садржини, рђаве.