Просветни гласник

142

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Тако ннр. у песми „На Св. Саву," која је у ошпте без икакве вредности, има и оваквих стихова: „Светим умом раздув'о је У грудима српски плам, И просвећен сачув'о је, Срб-Слободу своју нам". Или, у такође рђавој песми „Наука," читамо ове стихове: „Чистом срцу нашему добру храну дава, Зла се клони, а добро Лучом озарава" Да наведемо само један пример из песме „у поље!" „Бистри поток с брега шуми Шири долом ток, Наоколо цвеће сише Свежег јутра сок".

„Све те чари стварају ти Чисти нрави гај, Све мирише, ту те свежи Са те тера вај". Сличних „песничких" производа има много у читанци „Ради и надај се". Прозни нак састави кипте оваквим Фразама: „...упливом ваздуха", „...црнична киселина ускорава распадање", „...што је тајна снага у жирке, то је дух у детета", „...блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очима по јасном лазурном недогледу". „...јасноћа дана ишчезава", „...по пучини заборава", „ ..чудним удесом судбине, овај кутак Србије, на коме се одиграше последњи догађаји у животу старе наше тврђаве постаје чак после триста и педесет година огњиштем, са кога се поново, као из пепела, подиже српска држава и засија велика сриска идеја", „...Лагано тоне сунце, за аскалонским обалама, у таласе средиземнога мора, позлаћујући последњим руменилом јерусалимске куле и суморну Голготу, на којој, дан пре, неколицина људи, снажних мишица, скидаху с мученичког крста мртво тело, увенчано око главе трновим венцем" итд. итд. Како је велики део ове читанке и с литерарног и с педагошког гледишта без вредности, то је не можемо преиоручити. VI, VII и VIII читанке: 1) Косте НиколиИа и Душана Рајчи&а, 2) Владете Момировића и 3) Павла Љотића. Ово су много бољи р&дови од свих до сада поменутих. Добра половина у свима — поетски састави са малим изузетком врло је добра, нема им се шта замерити. Специјалне су им одлике : К. Николић и Д. Рајчић имају леие, одабране и за децу подесне уметничке и народне песме, Б. Момировић пун је ваљаних, с васпитног гледишта, значајних народних умотворина, а Н. Љотић, поред лепих и нежних песама и цричица из наше литературе, има доста ствари из стране литературе. Али, на жалост, таква је само једна половина, јер друга: чланци из природе, свакидашњег живота, историје и геограФије имају онај општи недостатак: хладни су, сувопарни, бледи, незанимљиви. Ни они се нису отресли заблуде, да прозни чланци треба да утичу само на разум: да допуне ђачко знање. Поред овог главног недостатка, читанка К. Н. и Д. Р. има и један низ незанимљивих прича о аги и чипчији, које све од реда имају исти увод