Просветни гласник

РЛДЊА МАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВХА

143

са малим варијацијама и које не разбуђују никакво интересовање а има и чланака са неприродном садржином („Жта је дужност", где дете само себе оитужује код родитеља), аФектацијом и за деду тешким изразима („Родитељи и деца"). Сличних недостатака имају и оне друге две читанке. У осталом и поред ових слабих страна, које би се лако могле поправити, једна би од ове три читанке могла бити препоручена, да нема IX Читанке Љуб. Проти&а и Влад. СтојановиКа, која је од свију њих у еваком погледу, а нарочито педагошком, најбоља. Израђена је с великом пажљивошћу и педагошким разумевањем. Основица јој је национална и сви су чланци прожмани српским националним духом. Утиче поглавито на срце, развија морална и естетична осећања, па је с тога занимљива и има васпитно дејство. Али има једна ствар у принцшшма, по којима је ова читанка израђена, с којом се не слажемо. Полазећи иначе с иравилног гледи-. шта, да читанка не сме имати енциклопедијски карактер, писци су унели мало чланака из природе, геограФије и историје, а од биографија нема ниједне. И ми делимо мишљење, да читанка не треба да буде енциклопедијска, али у оном смислу, да чланци о природним појавама и предметима, о геограФским местима, историјским догађајима и личностима, не буду хладни и незанимљиви описи, који читаоца неће загрејати ни заинтересовати. Али, кад су ти чланци написани онако како су их писали Мазијус у Немачкој или Бифон у Француској т. ј. кад су у њима покупљени моменти, који утичу непосредно на срце и вољу дечју, који дакле имају поетске садржине, онда су такви чланци од врло великог васиитног значаја. Преиоручујући ову читанку, ми предлажемо, да је писци допуне неколиким саставима из географије, историје и црироде и по неком лепом биографијом, а да избаце, као неподесне ове саставе : 1.) „Кад те овде јади море а песма од Г Б. Рајковића; 2.) „ Слога ", песма од Милорада Митровића; 3.) „Сиокојство", од Сокољанина ; 4.) „ Сриској слави ", песма од Н. 'Борића ; 5.) „ Митровдан ", од М. Ђ. Милићевића ; тако исго и 6.) „Сабори", опет од М. Ђ. Милићевића, где има и тешких израза : „. .свест о народној једнини", „...за обнављање историјских успомена"; 7.) „Васкрс у селу", из „Нове Искре" — није за децу; 8.) „Србија", песма од Милице срикиње. Поред овога треба у басни „Патак и жаба " изменити израз : „нико никог не гњави", у песми „Две преда мном, стоје стазе" од Ђ. Јакшића, треба да буде „...стазе стоје", у причи „Бог ником дужан не остаје" изменити реченицу : „. .деца расту као врбовина ." Најзад чланак „0 здрављу" од Батута сувише је дугачак и заморан, треба га скратити, а израз лотиња заменити другим, обичнијим ; песма пак „ Почетак буне на дахије" сувише је кратка, треба је продужити. Кад се ове измене учине, онда ће читанкз Љуб. Протића и Вл. Стојановића бити једна од најбољих читанака, које смо до сад у основној школи имали. 9. маја 1905. год. у Београду. Павле Поповнк в. проФ. универзитета Свех. М. Максимовић проФ. I беогр. гимн. Михаило П. Милошевић учитељ.