Просветни гласник

144

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Према овоме реФерату г.г. ре®ерената и према реФерату ових г.г. реФерената о Српским Читанкама за четврти разред основних шкока, који је прочитан и претресан на 903. састанку 16. марта и на 905. састаику 30. марта ове године, Главни Просветни Савет је одлучио: 1, да се од девет поднесених читанака за трећи разред основних школа, може примити и употребити у основним школама „Српска Читанка за трећи разред основних школа" коју су у рукопису поднели г.г. Љубомир М. Протић и Владимир Д. Стојановић, с тим да је писци поправе према напоменама изнесеним у реФерату г.г. реФерената и да писдима на име откупа једном за свагда треба дати две хиљаде и пет стотина (2500) динара; и 2, да се ни једна од четири поднесене читанке за четврти разред основних школа не може примити, него за израду ове читанке треба расписати поновни стечај с роком до првога марта 1906. године према основици, коју ће израдити г.г. Павле Поповић, Светислав М Максимовић и Михаило Милошевић и предати непосредно министарству просвете и црквених иослова. За израду ове читанке може се писцу дати две хиљаде до две хиљаде и иет стотина (2000—2500) динара награде. Г.г. Павлу Поповићу, Светиславу М. Максимовићу и Михаилу Милошевићу, у име хонорара за реФерат о читанкама за, трећи разред основних школа, одређепо је триста (300) динара. XII Прочитан је реФерат г. Живојина 0. Дачића, секретара универзитета, о књизи: „Звездица, књига за децу", коју је издала књижарница Велимира Валожића и молила за одобрење да се њено издање ове књиге може употребљавати за поклањање ученицима и ученицама основних школа о испиту и да се може набављати за школске и народне књижнице. РеФерат г. Ж. 0. Дачића гласи: Г^авмом Просветном Савету Има томе десетак, иа и нешто више година, како је све слабије интересовање српских читалаца за српску књигу; српска се књига све мање тражи; појава ваљане српске књиге, сразмерно нашем општем просветном и културном напредовању, све је ређа. Да није још Сриске Ераљевске Академије, Срнске Књижевне Задруге, Матице Срнске и толиких књижевних Фондова и задужбнна, који сви имају задатак да помажу, па и изазивају, појаву ваљане сриске књиге, сриска би библиограФија, за овај одсек времена, била сасвим штура; српска би књига највећим делом била ограничена на оно неколико броширица политичког, па тесто к сасвим личнога карактера, на одштамиавање из књижевних и стручних листова, и на разне и доста многобројне уџбенике. Једини изузетак у овоме чине књиге за децу. Њих је доста, и из годпне у годину све их је више. Управо, књига за децу све је више баш 01, оног времена, од кад настају неповољније нрилике за српску књигу у опште, ма да између ове две, у нашој књижевносги досада необичне, по.јаве готово нема никаквих узрочних веза, јер једни узроци сметају напредовању српске