Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

145

књиге у опште, а сасвпм други узроци, опет, изазивају појаву све већег броја књига за децу. На жалост, ово обиље књига за децу у нас није баш тако утешна нојава, нити се може узети као велика накнада за слабо јављање осталих књига наших. У ономе великом броју књига, спремљених за децу, које се периодично у све већем броју Јављају, у времену од јануара до краја аирила, мало је правих принова нашој књижевности. Дечја књижезност није више у нас оно што је некада било, а што је и сада у другим књижевностима, један сразмеран део опште књижевности; она се у нас у свему одвојила за себе и представља нарочити тип, од прилике онако, као што у нас нарочиту врсгу чине разни календари и зборници, намењени најширим чаталачким редовима. Дечја књижевност се у нас, највећим делом, не обрађује више књижевности ради: она је постала предмет трговине, те понајче.иће обзири, који немају везе с књижевношћу, не само изазивају појаву књига за децу, него врло често чак одлучују и о појединим прилозима, који треба да уђу у једну такву књигу. Књиге за децу већ се у нас све ређе пишу, а све чешће лиФеру.ју. Оне нредстављају читаву књижевну и књижарску индустрију, наш специјалитет. Спремање књига за децу постало је у нас нарочито занимањ-е, врло лако, а при том, с једне стране, и доста примамљиво, и њега се лаћају, готово једновремено, и људи од књиге, и издавачи; а бива, да на истој књизи сарађују заједно и писац и издавач. Постоји чак и нарочити рецеит за сиремање ових књига: неколико састава у стиховима, која нричица, чланчић два из историје или из јестаственице, три четири слике, — и књига готова. Свему се томе да .још име кога нашега цвећа („Сунцокрет" „Смиље" и др.) или тако нешто, и кад све то и Просветни Савет, оном општом Фразом „пошто је некима од чланова Савета књига нозната", одобри, онда је књнзи обезбеђеиа прођа. Нешто милом, внше силом књига се шнри. Наши мали читаоци показуЈу се према српо:ој књизи пажљивији и издашнији, но њихови старији, од којих они морају по најчешће плачем да измоле оно неколико десетпараца, колнко треба да даду за нову, „лепу и потребну" књигу, коју је „Главни Просветни Савет препоручио". Природно је, да у овако епремљеним књигама нема никакве везе између иојединих прилога, да врло често бива да су поједини нрилози, по многоме чему, и сасвим ненодесни за читаоце, којима се књига намењује. Али гата мари, што ће дете, можда још на првој страни, отурити књигу? Ењига, већ кунљена, не враћа се. Звездица, књига за децу, о којој треба да дам свој суд, нма доста заједничкнх црта, које су обележје и оних књига, које се спремају по напред изнесеном рецепту. Али, морам напоменути и то, да има и неких одлика, којих има, у добрим књигама за децу. У њој су тридесет и четири прилога: двадесет и један у стиху и тринаест у прози. При уношењу прилога у ову књигу није било никаква плана; они су у књигу ушлп сасвим случајно; многи су унети само због слике. Између њих нома никакве везе, нема склада, нити ће књига у својих малих читалаца оставити какав одређен утисак. Већ сам однос између састава у стиху и прози казује, да се при спремању ове књиге није много водило рачуна о захтевима, које треба и мора да задовољи добра књига за децу. Прилози су у свему различити: има их и лених, јасно написаних, врло подесних за децу; али их има и таквих, за које се чудим како су могли бити употребљени у књнзи, деци намењеној. Али морам одмах додати, да ни један није такав, да би тога ради требало забранити употребу ове књиге као штиво за децу. Књига је штампана, те не би много користило, да износим све приговоре, које имам учинити нојединим прнлозима;