Просветни гласник

158

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

— Место већих новада сребрних изливен је златан новац, који је много мањи. Ево, ја сам и њих донео, те да их видите. Има их три. Ево, ово је најмањи. Разгледајте га и видите шта пише!... Начините отисак и од њега!. .. Ево овога већега! Разгдедајте и њега, видите шта пише и направите отисак и од њега!... Ево овога највећега! Он се зове златник; а ово је златица, а ово најмање је мала златица од пет динара. Коллко се динара добије за златник ? — А колико за здатицу ? — Колико златица треба за златник ? — А колико ових малих златица? — И златног новца кад би било много, било би тешко за ношење. Тешко би било и за обичне људе да носе пуне кесе, а за трговце, који носе по читаве торбе или зобнице, још теже. Замислите како би понео човек пун сандук или велику врећу (цак) златника, кад је злато тешко као олово!... — Зато су људи измислили новац од хартије. То су „банке" или банкноте. Њих има од десет и од сто динара. Хартија сама не би вредела ништа. Али држава је наредила, да се издаду оваке хартије и да оне вреде толико, па свак мора да. их прими, јер држава сваком даје за њих злато и сребро, само ако хоће. А кад су људи видели, да им је и згодније да метну у џеп по неколико хиљада па да ништа не осећају, него да вуку читаве торбе и зобнице златног и сребрног новца и да цепају џепове, онда су они ово једва дочекали. У Народној Банци у Београду лежи у подрумима толико блага, толико златнога и сребрног новца, колико је год наштампано ових новчаница или „банака" од хартије; и, когод хоће може да иде да промони. За ову малу дају десет динара, у сребру, а за ову велику даду пет златника, или сто динара у злату. 1 ђ) Време и мере за њега — У колико сте сати дошли јутрос у школу? — Колико је сати сад? — Колико ће да буде у подне? — У колико излазите? —- У колико вечерате ? — А у колико лежете ? — Кад ће да буде по ноћи? — Колико је сати кад је пола дана или подне ? — Као што видите, од подне до по ноћи има дванаест сати и од поноћи до подне опет је дванаест сати. Онда је од подне до подне двадесет и четири сата. То се каже: дан и ноћ имају двадесет и четири сата. У дану има дванаест часова или сати, и у но/ш има дванаест. Шест је часова пре подне а шест после подне, то је дванаест; и шест је часова до по ноћи и шест од пола ноћи, то је опет дванаест. Хајде то да нацртамо овако: (Види слику на 159 стр.).

1 Ако учител., нрема својој познатој богаштини. не могне да има своју »стотинарку,« он нек је дозајми ма од кога, само нек не пропусти да је иокаже деци као год и златице.