Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

157

има свој новац, па и наша има свој новац или своје паре. Неке новце познајете и ви. Које знате? — Тако сте ви побројали готово све новце или све наше паре. Ади их нисте видеди сви, а треба да их знате сви. Зато ћу вам ја изнова показати све, а ви добро да пазите и да запамтите. — Најглавнији је динар; зато ћемо почети од њега. Ео од вас није видео динар? — Ево, да видиш! Прочитај, шта пише на љему? — Погледај с друге стране! — Забедезки на некој хартији круг око динара, те да знаш кодики је! 1 — Подај и Гаји! — Ео још није видео? — Ео није видео добро? — Ко ће још да види? — — — Оад ево иола динара\ Разгледајте и њега! Шта пише на аему? — Кодико љих треба за динар? — Онда кодико пара има у динару? — Јесте; у динару је сто пара, а у иола динара је иедесет иара. По томе, људи погрешно зову пола динара „сто пара." Није то „сто пара" него педесет пара. А сто пара је динар. — И динар и пода динара су од сребра. А ситнијих пара нема сребрних него су од никла. Од никда имамо: иет пара, десет пара и двадесет пара. Ево, да их видите!... Ово најмање, пет пара, зове се „марјаш," али то је турски; српски је најбоље пет пара или петпарац. Но прост свет и овде греши, што ово зове „десет пара." Није ово „десет" него иет пара. Ево, да видите, шта пише на њему! Обележите и њега на хартији! — Ево ово је десет пара или десетпарац, а људи и ово погрешно зову двадесет пара. Ево, видите шта пише!. . . А ово је двадесет пара иди грош. Разгледајте га и обележите и њега! — Колико ових „марјаша" треба за десет пара? — А за двадесет пара? — А кодико ових десетпараца треба за грош? Кодико гроша за пода динара ? — А колико гроша за динар ? — А колико треба ових десетпараца за динар ? — А марјаша или петпараца? — По томе, кад ко хоће да промени динар, шта може да добије? — А шта може да добије за пода динара? — Ево сад да вам покажем веКе паре од динара. Ево, ово је два динара, а ово је иет динара. Већих нема, јер би биде тешке. Највећа је ова од пет динара. Разгдедајте их и обедежите! Колико се гроша добије за овај дводинарац? — А колико десетпараца? — А марјаша? — А колико се гроша добије за петодинарац? — Колико десетпараца ? — А марјаша иди петпараца ? —

1 Не би требадо вропустити, особито по седима, где деца ређе виђају све врсте дара, да на једном табаку или у каквој књижици избележе све врсте новаца не само овако, у кругу, него и да писаљком израде отиске од њих и то с обе стране. Ово деца могу учинити и у слободно време. А баш да откину и од школског времена не би марило ништа, јер би ово више донело користи но безброј »задатака« у невреме.

11*