Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

165

ће код старијих од осам и по година прећи стотину, Ништа то не мари, само ако они израчунају и оно преко сто). — Једно дете има годину и по. Је ли то велико дете? — Колико томе детету има месеца? — Како си израчунао? — Колико је меседа у години? — А у пола године? — Колико то чини свега? А колико му је недеља? (Ако пре није казано, згодно је сад да се каже, да у години има 52 недеље. Онда ће у пола године бити пола од 52, а то је 26). — Кад сам вам пре показивао новде, нисам вам показао један златан новац, који није наш, али се пре нашег златника и златице давао и примао у нашој земљи те се народ навикнуо на њега, па га и данас прима, чува и говори. То је ова пара. (Показати је. Деца ће видети, да је туђ лик и да су туђа слова на вему). Зна ли ко како се зове овај новац? — Јесте; то је дукат, и он је мало већи од златице. Зна ли ко, колико вреди ? — Онда ко има два дуката, колико може да добије динара? — Колико се динара добије за три дуката? — А за четири? — Колико за пет? — Колико за шест? — За седам? За осам ? — Неко има 50 динара, па хоће да их промени у злато. Шта може да добије? — Колико златица? — Колико златника? А колико дуката? — Како си нашао ? (Дражио сам колико пута но дванаест или колико дванаестица има у 50; и нашао сам, да их има четири. Онда ће бити четири дуката, и још два динара претиче"). Хајде да ово радимо на таблицама. Извадите таблице! — Направите дванаест котуркова (кружића)! —Нек је то дванаест динара, за један дукат. Сад, у другом реду, направите опет дванаест котуркова! Нек су и то динари. За колико дуката имате динара? — Направите у трећем реду још за један дукат! — Колико је сад динара? — Колико дуката? — Начините још за дукат! — Колико је сад дуката, а колико динара? — И тако даље до сто. — Кад људи немају метар, а хоће да знају макар од прилике само колико има од једног места до другог, онда мере и овако корацима. Тако можемо и ми. Али онда ваља да знамо колики је корак. Они су измерили свој корак и нашли су, да три корака овако — чине два метра. Онда тридесет корака чине двадесет метара. Колико корака треба за четири метра? — А за шест метара? — За осам? — За десет? — — — Хајдете то да пр вимо на таблицама. Извадите таблице! — Иовуците једну цртицу, овако! — То нек је један корак! Повуците саддругу! — То је други корак. Повуците трећу! — То је трећи корак. Колико ту има метара? Направите сад с ове стране две црте! — То да буду два метра. Сад направите три и три корака, а овамо два и два метра! Сад три и три (трипут по три) корака, а овамо трипут по два метра И тако