Просветни гласник

164

ЛРОСВЕТНИ Г.1ЛСНИК

— За сваку ову нашу кдупу пдаћено је по две здатице или банкеи још по чотири динара. Колико је општина плахила за све клупе ? — Колико је клупа? — Да је општина дада за сваку само по једну здатиду, колико би то бидо? — А по две златицо ? — Још има по четири динара за сваку клупу. Колико то чини? — Колико се златица може добити за толико динара ? — Колико би онда било златица или банака свега? — Ако је толико исто дала и општина и за. клупе у I, у III и у IV разреду, онда колико је општина потрошила само за клупе, за сва четири разреда? — Видиге, колико је она дала само за клупе. Зато треба добро да их чувате, да остану и другој деци после вас, кад ви свршите други разред. А ја ћу добро пазити ко ће боље да чува!... — Миловане, изиђи овамо! — Погледај, шта имаш на себи, што ти је отац купно или мајка сашила. Хајде да израчунамо, шта то све стаје. Колико је дато за твоју обућу (ципеле или опанке)? — А колико за хал>ине? — Колико је то свега? — Шта је још куповно? — Колико је дано за то? — Колико иреде кошуља и гаће и чарапе? — Колико јо то свега? — Колико је дано за књиге твоје и торбу (у вчрошима)? — Колики је сав трошак око тебе? — А јесу д' теби доста једне цинеле за годину? — А једне хаљине? — А једна капа?. — А једна кошуља и једне гаће? — Би ли могао да израчунаш, колнко ће отац да потроши за тебе за годину дана? — Јесге. И то је само за једну, и то кад си здрав. А камо још за храну и за другокоје шта? — А колнко ли су се мучили и трошили за тебе кад си био мали, од рођења па до сад! Је ли теби когод учинио толико добра колико отац твој и мајка твоја? — Онда ко је твој највоћи добротвор? — А чим ћеш ти њима то да вратиш? - Запамтите добро, да деца никад не могу вратити родитељима све добро које су им они учиннли; него могу бити добра и послушна, и то је највећа хвала и награда родитељима . .. — Добросаве, колпко ти је година? — Кад си се родио? Онда ти је до тога дана равно осам година. Колико ти је тада било месеца? — Како си нашао? — А колико има од то доба? — Хајде сваки за себе да израчуна колико има месеца, најпре до овогодишњег рођендана иа носле оно више и колико свега? — Ко је нзрачунао ? — Де кажи! — Ко још? — Кажи и ти! И тако даље. (Овде

првог деда дадеко од прве, п на њој избедежити дедове исто тако. То је ирви ред цигала. Сад повући трећу линију исто толико дугачку п исто тодпко далеко од друге, па обележити делове и на њој и саставити их с пређашњом линијом. То ће бити други ред пигала. 'Гако нацртатп и трећи ред. и четврти, и иети итд. На овај начин ученици ће у минијатури видети како стоје цигле у ходнику. Сад ионово могу рачунати очигдедно и уверити се јесу ли добро израчунали.