Просветни гласник

168

ПРОСВЕТНИ ГЛАШИК

— 16, и ј ош 4 пута по 4 = 16; 16 и 16 јесу) 32 гроша, а то је 6 динара и 2 гроша. Ових 6 дин. и 2 гр. и 8 дин. = 14 дииара и 2 гроша. Или, можемо овако. Место на грошеве, можемо, и лакше нам је, на десетаке. У 4гроша има 80 пара или 8 десетака. За 8 метара по динар биће 8 динара, и за осам метара по 8 десетака биће 64 десетака; а то је 6 динара и претиче 4 десетака или 40 пара. То је свега 14 дииара и 40 иара. Толико има да плати за лице гато га је изабрала за своју хаљину. Колико беше за пдатно? — Колико за лице ? — Колико за обоје? — Е, добро. Тако је. Она му да сада 3 „банке" или десетице, па да јој врати „кусур" иди вишак. Колико ваља да јој врати? — Колико је његово? • - Е, добро. Све одатле, од 26 динара и 40 пара, па до 30 њено је. Он ће најпре да јој врати 60 пара, те да буде 27 динара. Колико још има да јој да? — Тако је. И сад смо готови. Кодико беше за платно? — Кодико залице? — Кодико свега? — Ко би био јунак да израчуна све ово сам јога једанпут од ночетка до краја? — Један отац хоће да путује са својом женом и децом у другу једну варош, у коју се иде жедезницом (или лађом). За одрасде плаћа се по 7 динара и 20 пара, а за мдађе од десет година у пода цене. Он, жена му и најстарије дете морају да пдате цеду билету; а има још четири детета испод десет година. Кодико ваља да пдати за одлазак? — Да израчунамо најпре за њих троЈе. Кад би бидо по 7 динара равно, онда би бидо три пута по 7 = 21 дииар. Ади има још по грош, те износи за одрасле 21 динар и три гроша иди 60 иара. Кад је за децу у пола цене, онда се за једно плаћа 3 динара и 60 пара. Онда ће се за четворо нлатити: 4 пута по 3 динара = 12 динара, и 4 пута по 6 десетака чини 24 десетака или 2 динара и 40 пара. Дакде, свега 14 дииара и 40 иара. Колико за одрасле? — Колико за децу ? — Колико свега? — Кад оду, они морају и да се врате. И за повратак отац мора да плати исто тодико. Колико онда мора да спреми само запут? — Кол"ико је то „банака" 1 или златица? — Колико је то златника? — — * * * Немогућно је овде поређати све примере, који се могу и које треба прећи овом приликом. Ади нам то није ни главно. Гдавно је било да изнесемо само; какве задатке ваља давати и како их ваља обрађивати, а то се види и из оволико примера.

1 Овај израз ваљадо би помињати и у школи, барем у иочетку, једно с тога што се употребљава у животу, а друго и још више с тога, што се на више места иочео употребљавати погрешно у другом падежу множине »банки,* место банака, па да се ,то исправи.