Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

169

Последњи примери мал.о су, изгледа, подаљи од дечјег живота, ади су ипак достд блиски њихову искуству и лаки, да их могу разумети и савладати под добрим упутом наставничким. А, најпосл.е, нити је могућно ограничити се строго само на живот дечји. То би била крајност. Све дакле што су деца видела или што могу видети, о чему имају или могу имати искуства, може бити и предмет њихова рачунања, с обзиром на моћи њихове и крз г г бројева одређен за овај разред. (НАСТАВИИЕ СЕ)

0 ПРЖМЕРУ ЕАО ВАОПИТНОМ Е1ЕМЕНТУ

И ако овај састанак, на који смо се искупили, има име и карак^ тер литерарни, ипак никад нисмо марили, да том приликом развијамо академске говоре, који би били пуни деликатних Фраза и живих уо^)р ажења. Парадирати духовитошћу, макако да је то лепа ствар, нама изгледа, у овој прилиди, недостојна породице и наставничке озбиљности. И ако ћемо вас, може бити, заморити својим говором, ма да то не желимо, сматрамо за дужност да говоримо о овој ствари, која је тако озбиљна у васпитном погледу. Увек смо се радије бавили озбиљним и практичним питањима, јер смо мислили, да су она куд и камо кориснија од других, и да су само она у стању да изведу човека из забуне. Охрабрен вашом познатом наклоношћу ка свему што је озбиљно, усуђујем се овога пута, да вам говорим о једном најважнијем и најделикатнијем васпитном елементу, о примеру: о примеру, том моћном покретачу, којим се може свет покренути, а чији је уплив нарочито неодољив према дечјој, упечатљивој и подражавалачкој природи. Ну, пример, као васпитни елеменат, јавља се у два вида: као нешто потребно, што треба примити и као нешто обавезно, што треба дати. Следствено ту имају учешћа они, који васпитавају и они, који се васпитавају, то ће рећи учешће родитеља и наставника на првом месту, и учешће ученика на другом. Бојим се да, претресајући у исти мах и једно и друго питање, не злоупотребим ваше стрпљење и не премашим границе, које сам себи поставио. Ограничићу се, уосталом, да говорим о првом пигању. Данас ћу, дакле, да говорим само о оном учешћу добрих примера, који треба да владају на домаћем огњишту и у души наставника. Једна од првих родитељских брига, без сумње је, да се увере: да ли су њихова деца у школи потпуно обезбеђена од сваког шкод-