Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

261

Тако исто био је код насалних основа на -п наставак -оп (еп) дериватан елеменат, којим су се градиле основе неких именица сва три рода, као: т. ђо1о—§еп. ћо±еп (ћо±т), п. ћегга—§еп. ћег^еп (ћетп), I:. 2ип§а—§еп. 2ип§ип, [исиор. ћото — старије *ћето §еп. *ћете»г -08 (ћотт-Гз), уе(гтг — уе(то1од; ст. сл. камћЈ -клменс, нуа-нмјне ). Како се код вокалних основа, а ових има већнна, јављаше -п у падежним наставцнма генетива а особито датива плурала, то је језик, нарочито, кад се вокали и, о, г испред -п по гласовном закону у средњем периоду изједначиди, претворивши се у е, изгубио осећање према дериватном наставку тих именица, па га је стао сматрати за падежни наставак, и као такав истицати као карактеристичан падежни наставак за слабу промену. Ну има и тај сдучај, да је код неких именица с консонантском основом продро крајњи глас -п из зависних падежа у номин. сингур., те су на тај начин те основе, пошто се по завршетку изједначиде с основама на -а (испор. \та§еп), прекинуле везу са својом досадашњом групом и придружиле се а-врсти, као: ћаске (ћаскеп), ћа1ке ("ћаЈкеп), ћа11е (ћа11еп), ћо§е (ћо§еп), ћга1е (ћга1,еп), ћгиппе (ћгиппеп), §а1§е (§а1§еп), §аг1е (§аг1еп), §гаће (§гаћеп), §оите (§аитеп), ћаке (ћа^еп),' ћор^е (ћор±еи), ћиоз!е (ћиз±еп), кагге (каггеп), кагр±е (кагр±еп), каз4е (казкеи), киосће (киосћеп), кпо11е (кпо11еп), киогге (кпоггеп), кпо1е (кпо1;еп), ко1ће (коЉеп), кга§е (кга§еп), ^киосће (кисћеп), газе (газеп), пете (петеп), всћирСе (зсћирреп), зН1е (зсћПиеп), зрагге (зраггеп), з1о11е (з1о11еп), <;гор!е (1гор{'еп), л т 1ас1е (Иаг1еп), \1еске (Пескои), гарЈе (гар^еп) итд. итд. Угледајући се на ове нове друге примиде су завршетак -п (-еп) неке именице с основом на -а, оставши и даље у тој промени, као. гиске (гискеп), зсћа^е (зсћаИеп), теАге (тееЈгеи), ћо1г (ћо1геп), 1е1з1; (1е1б1еп), иас (паскеп) тх (пи±геп; Ејдеппи ±2, ги N111,2 ипс! Кготшиеп), уе1з (1е1з и 1'о1зоп). Продирањем крајњег гласа -п из зависних падежа у ном. синг. променила се у гласовном склопу у н. вн. језику основа у именица женск. рода некадашње консон. промене, па се сада мењају по мешовитој промени као: Ме (Мепе), Мг (ћ1гпе). Даље видимо, да је код неких именица из -1 деклинације у ном. и акуз. продро наставак ген. и дат. синг., те се тиме променида њихова основа, а посдедица ове основине промене била је и промена групе; на пр-:

ст.

вн.

ћи±'— §еп.

ћиМ

ср.

вн. ћи±'1— §еп.

ћћ1'±е

н. вн.

ћи±'±е

7)

п

ћ1ио1— „

ћ1ио1е

Л

„ ћ1ио±— „

ћ]ие±е

V V

ћ1и±е

п

п

ћиг(1— „

ћигсП

У)

„ ћиг±— „

ћиг(1е

V V

ћигс1е

V

»

е1сћ— ,

е1с1П

п

„ е1сћ— ,

екће

V 1)

е1сће

У)

V

Ић—

Ићх

п

, Нсћ— „

Исће

V »

1е1сће

Ђ

Л

8и1—

зиН

л

» зи1— „

зМе

П 7)

заи1е