Просветни гласник

260

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1ака1а (1'асс11а1а-1'аске1) (Ш. р1. 1ако1бп; 2№1уа1 (гтееЈМ) с.1. гл.. 2 шуо 1 оп (2\уе1Је1п); \уии1аг (штДег) §еп. р1. \уип1ого, сд. гл. туип^огоп; \Уо1кап (\?о1ке) оеп. р1. \\'о1копо; ге§ап (ге§еп) сл. гд. ге»ог6п; а(1а1 (а<1е1) ес!Ш (е<1е1); 1'о§а1 (уо§е1) — §И'и§Ш (дето§е1); па§а1 (иа§е1) — пациИип (па§е11еп); -№ећба1 (\уесћ8е1) — §еп. ттећзеЈез; ћип§аг (ћип§ег) — §еп. ћип§еге8 итд. 2. Шта се другог случаја тиче, т. ј. да се гласовни едементи примили друге службе, које пре нису имали, најочигдеднији пример дају нам наставци за именичку основу -1г (ег) и оп (еп). Наставак -гг (ег) [= грч. —е? испор. убгод — убггв-од §епиз§епег-18 м. §епев -18; небо — небес-а] испрвиде је био дериватан елеменат, којим су постајал.е основе неких именица средњега рода, као: каЉ, ћиоп, (ћ)гшс1, е1, (ћ)г!з, Ша1, Јагћ, 1атћ, 1ио§, те им је основа у оба броја гласила ке11лг, ћио1иг, (ћ)гЈгкНг итд. У сингулару сачувале су облик на -1г (ег) само именице аМг (аћег — аћге клас) и ^гезИг (1гез(;ег комина). Од осталих речи с плуралним обликом на -1г (ег) налазе се у споменицима само ретки остаци сингуларних облика на -1Г (ег). Изгубивши у сингулару дериватни наставак -Гг (ег) из једначиле су се ове именице с основама на -а, а наставак -ћ' (ег), омеђени само на плурал, почео се још у старом периоду сматрати као плурални падежни наставак и додавати и именицама с основом на, -а, те су се ове јављале у двојаком плуралном облику, као: гас! — р1. га4 и гесНг, ћаг — р1. ћаг ћапг, 1оћ — р1. 1оћ 1оћп- итд. Ово пренашање наставка -ег на плуралне облике именица средњега рода из -а врсте наставило се и у средњем нериоду језика, али није распрострто и на именице мушкога рода, као што је случај у новом високонемачком језику, у коме плурални облици ср. вн. језика: §е1з1:е, Нће, тшпе, итд. гласе: §е1з1;ег, 1еЉег, луигтег итд. 3

вуно (рагНеЦ), т. ј. кад се нрши само ио говорним оруђина, ио звучности — подесан би био назив прилагодба (асимидација): свагба — свадба, сграда — зграда, србски — срггски ; §е6еп — тб^еп — та§ — та сЋХ, Шећеп — ПисД(;; ге§о — гес^ив; зспћо — зспрћхв: гегауии — техактш, бх8оо$ — 6у8оо$, етскџ.п&ц — етге/гф&тј • ако ди је иотпуно (#си (1апИд), подесан је за то термин једначење (адеквадија), које може бити унапредно (ргоз«((Ч»): аИтпа — аУтта, л^о11е (испор. ст. сл. кл-кнл лит, у 11 шз ;, ћа1ја •—ћеНа (ћбНе) шш уназадно (гедгерв): петпеп — пеппеп; из 2лут(е)1т§; -^ип^аг — \тап1;ого; а(1а1—еШИ; па§а1 — па^иНип (падеИеп). 3 Г. Тривунац вели на стр. 425. (Просветни гласник 1905): » Крајње -ег у множани обраеца ЈсаЉ, које је у ствари само свршетак основе, осеКало се ирема новој једнини као наставак .« Овде ег није »у ствари само свршетак основе," већ је у ствари наставак за основу. С тога обраћамо г. Трифунцу пажњу на то, е би му у будуће била граматичка терминологија тачна, да немачко „©пкипд" преводи са „наставак, 8 а >Лиз(аи1 са „свршетак." Иоследња реч »наставак" веома је не.одређена, јер се не зна, да лн је њоме мислио наставак за основу или за пад еж.