Просветни гласник

267

б.) у средњем високонемачком језику.

Једн. N. 2ип§е

к1а§е

8ип(1е

ћоеће

кгаЛ

6. гип §еп

к1а§е

8ипс1е

ћоеће

кгеИе, кга1'1

В. гип §еп

к1а§е

зиш1е

ћоеће

кгеЛе, кгаЛ

А. гип %еп

Иаде

8ип(1е

ћоеће

кгаЛ

Мн. N. гип %еп

Иа§е

8иш1е

ћоеће

кге11е

6. гип §еп

к1а %еп

зишЈси

ћоећеи

кге11е

Б. гип %еп

к1а %еп

8ип<1еи

ћоећеи

кг еОеп

А. гип§е«

к1а§е

8ип(1е

ћоеће

кгеИе

Тежња, да се што више стегне гласовни спој, учинила је, да су још у ср. високонемачком језику у 1- декдинацији дужи облици с п >мућеним самогласником у генетиву и дативу сингулара (кгеЛе) поступно замењени краћим облицима без мутника (кгаЛ).' Крајњи .је резултат свега тога ово правило: „Именице женскога рода јаке (вокалске) промене не меаају се у једнинн никако." Остаје нам сада да испоредимо промену консонантских основа на -п с променом вокалских основа у средњем периоду са њиховом променом у садашњем јазику. Промена у средњем периоду Садапгаа промена

осн. на -п осн. на -а осн. на -п осн. на -а Једн. N. гип§е к1а§е гип§е к1а§е 6. 2ип§еп к1а§е гип§е к1а§е Б. 2ип§еп к1а§е гип^е к*1аде A. гии§еп к1а§е гип§е к1а§е Мн. N. гип§еп к!а§е гип§еп к1а§еп Сг. гип§еп к1а§еп 2ип§еп к1а§еп B. гип§еп к1а§еп гип§еп к1а§еп А. 2ип§еп к1а§е гип^еп к1а§еп

Наука, а не Малина, учи, да је промена тих нменица у садашњем језику мешовита. Госп. Тривунац тврди противно. Дед да видимо. колико вреди његова наука: Пуштамо да говори г. Тривунац (в. Просв. глас. 1905, г. стр. 431): „.Што се у старом иериоду дешавало случајно, услед заједничког рода и неких заједничкш иадежа, иостаје у средњем високонемачком иериоду нека врста иотребе, јер се и код једног и код другог обрасца не само више не разликују иоједини иадежи у једнини и множини, веК се у иојединим

1 „В1е 1ап^егеп &гтеп тН ит1аи! 1т {*еп. и (1а1. 8§. 4ге(;еп аИтаћНсћ ћјп1ег <1еп киггегеп ит1аи4в1о8еп гигиск." Негтапп Раи1: М1ие1ћосћс1еи1;8сће бгатта^хк §. 127. Ап. 2. просветни гдасник , II. књ. 3. св., 1905. • 18