Просветни гласник

268 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

облицима у оиште не разликује ни једнина од множине. Мешапе, које је аочело у најстарије време саорадично, наставља се дакле сад много интенсивније, и то оиет у истом иравцу, т. ј. оиет на умтету основа на -6: нарочито је ироцес мешапа отео маха у области средњенемачког, дакле у оном делу немачког језика који је био најмеродавнији ири стварапу данашњег књижевног језика. Резултат је тога мешања тај што су се оба обрасца најзад стоиила у један, и то тако да је једнина остала ио обрасцу Маде а множина ио обрасцу. випде." Г. Тривунац признаје, дакле, да је резултат тога мешања тај, што су се оба обрасда најзад стопила у један, и то тако, да је једнина остала по обрасцу Иа§е (т. ј. ио јакој иромени ) а множина по обрасцу гип^е (т. ј. ио слабој иромени). Каквајето сад промена, која је постала таквим мешањем? Јака није, јер се само једнина мења по јакој, слаба није. јер се само множина мења по слабој промени Моћ науке велика је, не да се она којекаквим мајсторијама збрисати. А ко то нокуша, пролази онако, као што је сада прошао г. Тривунац, који на стр. 431 јасно и разговетно признаје мешовиту именичку иромену, а на страни 544 тврди, да је то слаба промена, а такав рад зове се не само недоследност, него и изопачавање непобитне истине. 8 Што је г. Тривунац навлаш прећутао, пустићемо да искажу признати научници: Виломицер воли: 9 ^етпгагаа аи| ђес1шег*еп |гиђег епЈгоеоег ј1аг! (|те БИе&еп Јт ©тди1аг ип&есИтег*, ј . ^геиђе) ооег јфгоаф (ј1е (аиШеи т ђеи оВНчиеи ©ајиб ћеЗ ©тди!агб аи^ »еи ј. ЗЈ. З ип 9 е )- ^ е № е ^ е 1 ег а ^ еп јфгоасђеп ®ес1та1гоп јтђ т ©еђгфЈеи, т во11§1:ђит1гс1)еи 5 ЛећепЗаг1еп, јогоге т ЗФ тг тепјеђипдеи иоф ђеи!е егђаИеп: аиј 1 @гђеп, 3«пд е пјрЈ| е , ®оппепјсђе1п, $гаи* епћгфе. $и ђге: ^огтеп (Кот. 8т§., веп. и 1)а1. Р1иг.) бе^апђ пои 21п» |апд ап згоОДеп ђег Ј1аг1еи ипђ јфгоафеп ФесКпаНоп ђег ^еттта (аиШфе Шегеифтгашпд. бећигЦе пиг етег ^горогИопЗђИђипд, ит аиф га апћегеи ^огтеп 1аиШфе ®1ег(ђђеН ^и егјфИеђеп, ипђ 5аЗ дејфађ. Ж1г јеђеп ега аИ=

8 Г. Тривунац у својој полемици (критика то није) изнео је обрасце ст. и ср. високонемачког језика за именице мушк. и средв. рода, који му за његову препирку нису ни били лотребни, а изоставио је лотребне за хо обрасце за ср. високонем. именице женск. рода с осн. на -1 (кгаД). Од осн. на -о изнео је за оба старија периода само образац к1а§а (к1а&е),' не марећи за многобројне основе на -јб. За неуке читаоце и нечитаоце било је заиста и ово довољно, али струтааци виде у том намерно прикривање тих облика, како би г. Тривунац могао лакше олерисати у свом тенденциозном делу. Г. Тр. узгредице је говорио о крњем облику ген. и дат. синг. код именице кгаД, али није извео из тога оно кардинално иравило о непроменљивости именица ж. рода јаке промене, за то је и лутао тамо амо у свом тенденциозном делу и иадао из једне контрадикције у другу.' 9 Б-г Гг. ^Ноткгег: 2иг ЕтГићгип^ ш ет 41е1'еге8 Уег81ап<1ш8 (1ег 1<аи(;1ећге ип(1 ГогтћМип^. § 31, 3. БЈе ^ептсМе ВесИпаМоп (1ег бићв^апУуа.