Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

позивима и звањима алкохол буде анатемисан, те према томе пиће алкохола буде прогдашепо као камен епотицања напредовању свих јавних и приватних службеника. У цркви, гакоди и војсци моралп би свећеници, учитељи и војне старешине непрекидно војевати против алкохола, речју и делом, јер ако игде оно је овде добар пример најјачи дек. Савремена народна школа морала би се комплетовати практичним радом и пољским и домаћим пословима, као најбољом предохраном против бадаваџисања и лењости, као изворима и протекторнма сваког зла, иа и алкохолизма. Овим бл сб искоренило и оно опће зло, које у раду не глада највећу врлину, већ понижење и казну. Да би црква и школа овом задатку што боље могла одговорити, морали би се свештеници и учитељи у богословиЈама и учитељским школама спремити за праве апостоле у борби против алкохолизма. Тога ради морали би се у тим наставним заводима подићи катедре за јавну хигијену па снабдети са дораслим снагама, које би свом снагом речи и личним примером морали порадити на спреми пионира антиалкохолизма за цркву и школу. Из школских уџбеника морао би се избацити сав материјал, који ма на који начин доприноси ширењу алкохолизма. У место тога морали би се унети таки састави, који у речи и слици приказују сву убитачност алкохолизма. Држава и друштво морали би прекинути са праксом, по ко.јој се о злочинима и престунима, који су почињени у пијану стању, суди блажије. Напротив, то пијанство требало би узети баш као отежавајућу околност, чиме би се спречило да се злочинци пре извршења недела опијају, због лакшег извлачења, а уједно би се тиме алкохолизам ранио у корену. Приватна удружења, сва без разлике, морала би алкохолу објавити рат на крв и нож, те пре свега међу евојим члановима завести и најстрожије одржавати потпуну апстиненцију. Приређивањем јавних предавања уз приказ последица алкохолизма у сликаиа и на живим примерима — н. пр. посетом дотичних завода — морале би све родољубиве задруге, свећеници и учитељи, шпрој публици приказати ужасан и убитачан утицај алкохола на тело и душу у човека. Таква иредавања морала би бити обвезна за све великошколце, учитељске кандидате и зрелије ђаке средњих школа, мушких и женских, чега ради би таква предавања требало приредити не само за мушке већ и за аинске, јер женскнњу баш у питању борбе против алкохолизма припада на дому и у јавности врло замашна и одсудна улога, за коју га морамо темољно спремиги. У томе морале би у нас и наше женске задруге, којих је у српском народу подоста, одлучно искорачити из ове садашње летаргије и учмалости, која не користи ни Богу, ни роду, ни отаџбини. Женскиње