Просветни гласник

302 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ради изнадазе и прихваћају иотребие мере да сузбију ширење алкохолске немани и да временом по могућству затоме и сам њен постанак, уважавајући наук, даје и ово зло лакгае спречити него његове последице касније блажити и лечити. Баш ово дана читасмо, како угарски министар просвете школу у Угарској мобилише на рат против алкохолизма, што засдужује свако признање. Ми српски антиалкохоличари нисмо због тога ни најмање суревњиви према Угарској. Напротив, ми се радујемо том појаву у уверењу, да поступак Угарске, њене владе и њенога друштва неће остати без благодатна и одлучно унапређујућа утицаја на буђење и смишљен и трајан рад нашег српског друштва и особито државне владе у нашој српекој краљевини у борби против алкохоллзма. У нас су, истина, поједини родољуби срчано загазили у борбу против алкохолизма, те су ову делимице успешно водили, у колико је у нашој престоници Београду организована и оживотворена српска антиалкохолска задруга. Ово су, до душе, покушаји појединаца и више локализовани подвизи, који ће кад суставно уједињени на раду прегну опће корисним пл -Одом моћи уродити. Ипак су те поједине ласте најмање восници оног пролећа, које ће и у нас у Србији у борби против алкохолизма ускоро победоносно осванути. Те ласте доказују несумњиво, да је у свести нашег српског народа ускрсло уверење о убитачности алкохола, као и неодложној нотреби његова суставна и одлучна сузбијања. Према томе потребно је у нас само више делотворне сарадње наших позваних државних и друштвеннх чинилаца, па да се у том уверењу нашег народа сложена снага ослободи и у борби против алкохолизма успешно примени. У овом обзиру очекујемо ми српски антналкохоличари баш од овог конгреса и његових последица најбољи резултат и по наше сродне подвиге у нашој краљевини и у нашем народу. Ми тај резултат очекујемо тим поузданије, што се алкохолско питање све јаче и јаче развија у међународно питање првога реда, чије срећно решење битно саусловљава свестрани културни напредак држава и народа, услед чега су ови у истој мери овлашћени и обвезани, да на том решењу суделују речју и делом. Успеху овакве сарадње могло би у нас у Србији битно допринети, кад би се државне и црквене власти са слободним друштвеним установама удружиле ради заједничке борбе против алкохолизма, који је у нас, исто као у Угарској и другде, народни живот многострано оштетио, пошто се међу нама у песми, љубави и адкохол често јубилира и врло много греши. Држава, црква, школа, општина и приватна удружења морали би се заузети и обвезно установити, да у свима њиховим установама,