Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

301

све грозоте ратова које људство задахњавају сасма основаном грозом, ужасом и огорчењем. Подруг године посматрао је сваки човекољуб престрављено, колико су жртава стале поједине битке на дадеком Истоку. Људство културно с правом осуђује убиства у савременим ратовима. Али шта су те ратне жртве све скупа према оном убиству у маси, које диндушман човештва, алкохолизам, унакрст целога света од дана на дан и од године до године извршује без прекида ? Шта су те ратне жртве према оном непрегледном пустошењу што га алкохол то непосредно проузрокује, и то путем наслеђа и на други начин стократ и хиљадукрат потенцира од колена на колена у све шире кругове уноси и распростире и утврђује? Да се човештво према тој кобној истини могло тако дуго оглушити и да њу и данас још свуда и потпуно не уважавају, то се мора у толико већма жалити, што, како рекох, већ одавна постоји као непобитна али неутешна истина, о којој се ми практични лекари дневно уверавамо, да је алкохол у својим неминовним последицама за тело и дух, како у појединаца тако и у читавих друштвених слојева читавих народа и човештва као такав, једнако судбоносан, без обзира на то, да ли се алкохол пије у већим количинама, редовно или уз прекидање, или он утиче у мањем квантуму, али без прекидања. Сва је разлика ту у томе, да се убитачне последице јављају доцније односно касније, али да не изостају, о томе искуство сведочи непобитно. Већ до сада засноване болнице, луднице и други хуманитарни заводи, који се непрекидно множе, потврђују то и сувише јасно алкохолским жртвама у њима, којих је такођер све више. Против алкохолизмакао најопасније инајубитачније од свију зараза војују поједини човекољуби и друштвени кругови већ одавно смишљено и одлучно, али постигнути резултати не одговарају свуда жељеном очекивању. Показало се убрзо, да ће успешно сузбијање алкохолизма само онда бити могуће, ако држава и друштво свуда дођу до уверења, да у борби против тог диндушмана људског рода морају сви за једнога а један за све на белегу стати, пошто је опасност општа, те сваки једнострани рад друштва или државе може имати само делимична успеха а може га и немати. Угарска и њена влада и угарско друштво нису се оглушили овом уверењу. Па и ако наши угарски суседи нису били међу оним првима, који против алкохолнзма устадоше организовано и одлучно завојштише, те и ако је у томе смишљеном рату против алкохолизма у њих и данас много шта тек у заметку, ипак су Угри нама у Србији и на Балкану уопште прилично испредњачили. У Угарској истичу се држава и друштво све више у смеру, да заједнички пораде на лечењу оних озледа, којих земља и станвоништво допадоше са алкохолизма, чега 20*