Просветни гласник

НЕКОЈШКО РЕЧИ 0 ОСНОВНОЈ НАСТАВИ У ФРАНЦУСКОЈ

Све до почетка греће репубдике, дакле до 1870. године основне школе у Француској биле су сасвим запуштене, а особито женске шкоде које су биле у рукама катодичких калуђерица. Тек Жил Фери 1 као министар просвете уложио је сав свој аукторитет и сву је своју вољу и труд посветио, да отклони недостатке, који се датоваху из неколико прошлих деденија, кочећи точак нормалном развитку основне наставе. Ну у првом почетку ни тај одллчни државник није показао бог зна како великог успеха, јор с једне стране није било буџетске могућности, а и народ после жалосних догађаја у 1870-ој години још се непрестано налазио у некои бунилу и није му било ни до чега, па ни до школе, за коју је већ крајње време било да се најенергичније реФормише, с друге опет стране реакционарна клерикална странка добро је знала да ће се реорганизација школа извршити на рачун римокатоличанства, које је било врдо штетно за државне интересе, па је агитовала на све стране против Феријевих нројеката, По Бардуовом закону од 1. VI. 1850. држава је давала општинама средства, да зидају зграде за основне школе, а таквих је зграда после Вадингтонове анкете из год. 1876. требало на 17320. По другом једном закону од 9. августа 1878. сваки округ поред учитељске школе морао је отворити о своме трошку и учитељичку Како је потребно било ово законско наређење најбоље се види одатле, што је године, када је споменути закон иубликован, било само 19 окружних учитељ-

1 Жил Фери (Ји1еа Геггу) адвокат и новинар у Паризу, додније носланик у Атини, био је неколико нута министар нросвете (а и шеФ вдаде)' Први аут се јавља као министер у Вадингтоновом кабинету 4. марта 1879. Као министар реформисао је основну наставу и сузбио је штетни утидај римског свештенства на наставу у опште, а напосе на основну. Био је велики државник и искрен нријатељ народне просвете. ЈРођен је 5. априла 1832. у Сан-Дие-у а умро је у Паризу 17. марта 1893, тек што је био изабран за председнике сената. Ажеиор Барду (А§6оиг ВагДиох) минпстар јавне наставе од 14. декембра 1877. до 4. марта 1879. Претходник Жила Ферија.