Просветни гласник

320

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ских семинарија (а округа има 87). Оскудица у учитељским семинаријама имада је врло штетне последице, јер римске калуђерице са врло ниском или чак и са никаквом спремом иоплавиде су основне школе пошто није било других лица, која би се овога посла латила. Отварањем стручних учитељских школа сузбијен је утецај деморалисаних калуђерица. Из тога времепа ваља сиоменути још и ову врло важну принову. Декембра 1880. год. отворена је у Фонтенеј-о-Роз-у т. зв. Есо1е Моппа1е за семинаријске учитељице и управитељице. Међу законима којима је Фери реФормисао основне школе најважнији је онај о облигатном похођењу школе, о бесплатној настани и закон о квалиФикацији стручно образованих и дипломованих учитеља. Последњи закон био је од особитог значаја за женску наставу. А ево због чега. По закону од 1850. год. кандидаткиње биле су ослобођене од полагања учитељског испита пред световном влашћу, ако су биле чланице којег калуђерског реда, па су као такве добиле од игуманице т. зв. 1еМге <!' ођеДЈепсе, а то није било никакво сведочанство о сиреми, него нросто уверење, да дотична кандидаткиња припада том и том калуђерском реду. Наравно, да је онда било најцрњих злоупотреба и да су учитељички кадар сачињавале и такве црне сестре, које су и саме тек једва знале читати и писати. Још 1876; год. број државно испитаних учитељица био је куди кам > мањии незнатнији од броја калуђерица, чија је стручна спрема и тобожња квалиФикација била загарантована воћ споменутим писмом обедиенције, дипломом без икакве вредности. Али по закону од 1881 год. могла је бити учитељица само она женска, која је билау стању да докаже своју квалиФикациЈу испитним сведочанством, потврђеним од државне власти т. зв. ђгеге! <1е Г епзеј§петеп1 или сегШ1са4 (1' ар!11ис1е ре<1а§о§1дие роиг 1а (ИгесИоп (1ев ба1ез (1' азу1ез т. ј. стручним патентом или уверењем о педагошкој способности за управљање азилима. Све учитељице, које су се затекле 1. јануара 1881. у служби морале су положити законом прописанп испит, од кога су биле само оне ослобођене, које су већ намириле пет година службе а превалиле су 35. годину живота. За калуђере био је споменути закон тежак удар. Многе калуђерице пале су на стручном исшггу, премда су Француски испитивачи познати као врло правични и непристрасни и наравно да су и службу изгубиле. Том редукцијом свештених наставница закон није хтео да Финансијски оштети калуђерске редове, јер настава у калуђера и онако мање више била је бесплатна, а и отпуштене калуђерице нису остале беспослене, јер су њих унотребили за друге послове у великом калуђерском организму. Али том редукцијом сасвим је друго нешто постигнуто. Морални утицај клерикалнога елемента врло је ослабио, а и многе калуђерице са државним испитом одметнуле су се испод калуђерске команде, јер им је егзистенција била осигу^ана. На тај начин Феријев школски закон