Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

556

Савет је одлучио: да ову таблу треба опробати најмање три меседа у некодико београдских средњих шкода и да после тога директори тих шкода министарству поднесу извештај о практичностн ове табде. V Прочитан је реФерат г.г. председника саветског Саве Урошевића, д-ра Чедомиља Митровића и Михаила Мидошевића о кривиди г-ђе Јелисавете Маринковићке, учитељице у Тропоњу (окр. моравског). Према ре#ератима г.г. реФерената Савет је дао мшнљење: 1, да је потребно да наддежна подицијска вдаст накнадно узме реч од оптужене г-ђе Једисавете Маринковићке о томе: да ди су јој прочитане све тужбе и које изреком, и да ди има још пгж> на све те тужбе да одговори сем њеног одговора, који је упутида начеднику среза ресавског од 20. септембра ове године; и 2, да иследна власг допуни извиђање у кодико би то бидо потребно да се утврди: да ли постоје сва дела за која се оптужује г-ђа Маринковићка и да ди је она за та деда одговорна. VI Прочитан је реФерат г. Петра Ј. Ерстића, учитеља музике у I београдској гимназији, о квадиФикацији г. Јована Мормановића, капелника нишке железничке музичке и певачке дружине, који је молио за место учитеља музике у средњим школама. Према реФерату г. Крстића, а на основи чл. 64. закона о средњим шкодама, Савет је оддучио: да г. Јован Мормановић нема прописне квадиФикације за учитеља музике у средњим шкодама. 'VII Прочитан је реФерат г.г. Ристе Т. Никодића и Радоја Дединца о књизи: „Основи математичке геограФије" превео .Коста Ф. Ковачевић, бивши провесор, коју је понудида на откуп г-ђа Емилија, удова пок. Косте Ф. Ковачевића. РеФерат г.г. Ристе Т. Николића и Радоја Дединца гдаси: Г^давном Просветном Савету Прегледали смо Основе Математичке Географије д-ра Мих. Гајстбека, које је нревео (|) шро®. Коста Ковачевић, и част нам је о томе поднети одену Главном Просветном Савету. Две су главне мане у овоме уџбенику. Прва је у томе, што је писац неке одељке, и ако не тако важне, оплшрно разрадио, а друга, што је изоставио неке појединости, које су неопходне у уџбенику иатематичке географије. Тако је требало у кратко изнети мерење степена, само најновије, а не почетн још са првим (с. 19). Приликом говора о револуцији земљиној није требало онолико излагање о аберацији (с. 25), вити онако опширно о месечеву путу и номрачењу (с. 35). Није требало износити све планетне системе, већ само Коперникову (с. 41). Међутим у уџбеннку ни помена нема о компасу, картограФији и поларној светлости, као ни о томе, шта је математичка геограФија. прооветии гддсиик, II. књ., 6. св., 1905. 37