Просветни гласник

566

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Остаде су омашке од споредног значаја као: „ступаеви" место стеиени, „поли" место полови. Пије прецизна деФиниција о геогра®ској дужини и ширини (с. 15), нити данас важи као најдубља рупа на земљи она, коју писац помиње (с. 20, у примедби), већ је то у Шлезији код Рибника (2002 м.). Мишљења смо, да се овај уџбеник ипак може употребити у средњим школама с напоменом наставницима, да попуне оно, што је изостављено. Захваљујући се поверењу Главног Просветоог Савета остајемо 19. Септембра 1905 г. Риста Т. Николић, про®. Београд. Радоје Дединац, сушент. Према овим реФератима г.г. ре#ерената Савет је одлучио: да се књига: ,Основи математичке географије" од д-ра Мих. Гајстбека, у иреводу пок, Косте Ф. Ковачевића, може употребљавати у средњим шкодама као уџбеник приватног издања. Г.г. Ристи С. Николићу и Радоју Дединпу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је свега тридесет (30) динара. VIII Прочитан је ре#ерат г.г. Саве Антоновића, Јована Марјанског и Ристе Т. Николића о књизи: „Земљопис за средње и стручне шкоде." Друга књига. „Балканско Полуострво", од проФесора Срећка А. Мидетића, који је молио за одобрење да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у средњим и стручним школама. РеФерат г.г. Саве Антоновића, Јована Марјанскога и Ристе Т. Николића гласи: Г-лавном Просветиом Савету Прегледали смо Земљоиис за средње и стручне школе, друга књига: Балканско Полуострво од г. Срећка А. Милеткћа. проФесора I Београдске Гимназије, и част нам је о томе поднети оцену Главном Дросветном Савету Уцбеник је од 5 табака (8°), 82 стр., штампан у Београду 1905 г., цена 1 дин. Дела, која писац у предговору као изворе помиње и којима се служио при изради овога уџбеника, нису одабрана Пре свега сва су страна немачка (међу њима и један „Сгео^г. Ка1епс1ег"), само је једно српско „Статистички Годишњак Краљевине Србије" и то за 1900 год. и нема ни једног стручног геограФско-геолошког рада о Балканскоме Полуострву од наших познатих научиика. По нојединим погрешкама, као и по површној обради појединих питања, види се, да му ти радови нису ни познати, не зна ни за најважније, а то не сме бити са писцем уцбеника о Балканском Полуострву. Незнање извора је главна и основна мана пишчева, с којом су у вези и многе друге. Не знајући изворе писац није имао шта да проучи и на тај начин није могао стећи општа и темељнија знаља о Полуострву. Због тога често нема довољно реда и системе у излагању, јер му је материјал нејасан. ■— Даље пада у очи, да је писац нарочито гледао, да учини неке измене и унесе новине, како би тиме избегао сличност са којим другим уџбеником. То га је можда навело, да употреби немачке изворе и то баш за Балканско Полуострво, које је нама у геограФском погледу боље познато но Немцима. Због тога је изгледа и распоред у уџбенику друкчији, но у досадашњима, .али неправилан. Место да о Грчкој, као издвојеној земљи на Балканскоме По-