Просветни гласник

37*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

557

луострву, и о Криту као острву, говори најиосле, он то чини са Турском Царевином, што не би требало. На тај је начин утурио острво онде, где се излаже геограФија Полуострва, а најпосле је ставио државу — Турску Царевину — која је на Полуострву и захвата поједине његове пентралне делове. Писца су ту руководили површни разлози, колико да учини неку измену, а не дубљи геограФски. Можда због тога, да се разликује од других, погрешно употребљује, као што ћемо видети, „океанска" место „средоземна" клима, а јамачно му је због тога и номенклатура нешто друкчија (али погрешна), а и неке друге појединости. Најмање је. писцу позната орографија Балканскога Полуострва; изгледа, као да је то споредно у овоме уџбенику, јер о њој говори често врло произвољно. Уз то је излагање орограФије без реда и системе. Разликује четири планинске системе место пет, јер албанско-грчку рачуна у динарску, што не би требало. Не набраја те системе одмах у почетку ради лакшег прегледа ђацима, већ после неколико реченица, из којих се види слабо орограФско знање; почиње орограФију динарском планинском системом место родопском, која је најстарија а и захвата централни део Полуострва. Не помиње границу те системе према осталима, јер му је свакако непозната, нити главне и карактеристичне планине у њој, већ само помиње Динару и Смолику. Висина је Динаре 1913 м., а не 1810 м. Помиње „расед: Фоча — Сарајево — Травник — Јајце — Бихаћ", који „дели Босну и Херцеговину у погледу висинске разгране на два дела, „источни и западни". Судећи по томе раседу, као и по још једноме, који је по писцу у Славонији, а према граду Вуковару, изгледа да писац нема јасне појмове о раседу. На Лурмитору је највиши врх Ћирова ПеКина (2528), а не Боботов Кук, као што писац вели. 0 планинама кариатске и балканске планинске системе у с. и. Србији говори уједно, не издваја једне од других. Групише их веома незналачки: Ј\ели Јован везује код Ђршке Чуке за Стару Планину, а од Стола се на југ наставља Ртап и друге планине, од ко.јих је крајња Црни Ђрх према Знепољу. Не помиње ни у загради, одакле почињу планине балканске системе. Ништа о иодели Балкана, нити о котлинама, које граниче балканску систему према родопској. Место њих помиње горњи ток Горње Тунџе и Горње Струме (треба Стрјеме : река јужно од Балкана, а Струма је у Маћедонији). Родоиска планинска система не захвата само „југоисточну страну" Полуострва, већ и његов централни део. Не износи границу те системе према осталима, нити сматра за потребно, да ту прегледно нагласи карактеристичне планине те планинске системе. Све планине у Старој Србији сматра да су родопске спстеме, што није, и ређа их, као и оне у Македонији, сасвим произвољно, без систематскога реда. Место главних где где помиње сноредне нпр. Ђлагушу а Беласицу не, даље помиње Бунар-Даг и друге споредне у с. з. делу Старе Србије. Планину Еараџа-Даг (која је јужно од Балкана) погрешно зове Црна Гора, а треба Срнена Гора („планина на СЂрната). Шусала је врх на Рили, а не на Родопи, највишн је врх на Рили, а не у родопској системи, јер је највпша планина у тој системи она, која и на Балканскоме Полуострву — Олими. Планина Олимп није у Грчкој и погрешно је говорити о Олимпу, где и о планинама Ераљевине Грчке. 0 низијама а иољима требало је ради целине говорити у засебноме одељку, а не онако растурено. 0 пољима Босне и Херцеговине, о котлинама Македоније и Старе Србије ио језерима писац је могао нешто исцриније рећи.