Просветни гласник

558

III ОСНЕТНН ГЛАСНИК

Говорећи о рекама и језерима не номиње бар неке знатније планине на главноме развођу Полуострва, које дели воду Црноме Мору и осталима. Ни помена о главним хидрограФским центрима на Полуострву. На Јужној Шорави и Нишави не иомиње ни једпу клисуру. Говорећи о десним иритокама Јужне Мораве не помиње Брлу Реку, која спада у ред њених већих притока. Места не извире само „на планини Рили", већ њен један крак Црна Мсста извире у Родопи, а други Бела Мсста у Рили. 0 облику Балканскога Полуострва говори врло штуро и непотпуно, помињући упореднике, степене и оно, што је од спореднога зиачаја. Нигде о главним тачкама и облицима обала, што је од значаја ио облик Цолуострва. Поред источне обале Црнога Мора непотпуно је означена и заиадна обала Јадранскога и Јонскога Мора, за коју писац вели: ^идући са северне стране, пружа се најпре југоисточно (докле?), за тим скреће јужно (докле ?) па се затим наставља југоисточно (докле ?). Требало је означити, бар у загради, где су та скретања и поменути који залив као и острва. Иначе, шта ће ђак научичи? У осталом то се н не износи у уџбенику, јер је тежња да сам ученик са карте опише скретања обале. — Од Матапана до Београда има у дужини 465,6 км., а писцу је од Матапана до Дунава готово 1000 км. За дужину северне границе Балканскога Полуострва треба рећи око 1185 км., а не 1200 км. Обим Македоније и Старе Србије писац погрешно схвата: у Македонију рачуна и данашњи косовски вилајет (скопску Стару Србију). Због тога, и вели како су према јужној граници Краљевине Србије Македонија и Стара Србија (новопаз. санџак). Добро је што бар уједно о њима говори, само им величина није 94.499 гсм 2 ., већ 74,709 км 2 . Цинцари у Македонпји нису што и Румуни. Говорећн о турској царевини помиње све њене становнпко, па и Цигане, а о Србима ни помена — свакако је томе узрок немачки извор. — Погрешно је рећи, да је Црна Гора велика 10.000 км 2 , кад нема толико, као ни становника 300.000; нити пак за Балкавско Полуострво да има скоро 500.000 км 2 . Те је бројеве могао нисац заокруглити за време предавања а не у уцбенику, нарочито кад у томе није доследан. И у номенклатури, која је од значаја у свакоме геограФском раду, има погрешака, као што су: Осигова (м. Осогов), Рогозно (м. Рогозна), Арфански Залив (м. Ор®. 3.), Чехотина (м. Ћатина), Малик Језеро (м. Малншко Ј.), Бодена (м. Воден), Галишица (м. Галпчпца), Искер (м. Искар), Зибевче (м. Жбевце), Фјума (м. Фијума), Благуша (м. Тауш), Босиор (м. Босфор), Плашковица (м. Плачковица), Деви~К (м. Девич), Побјеник (м. Зобијеник). Ннџе (м. Ниче), Неречка (м. Нередска) и др. И у томе се види, колику је погрешку учинио писац, што је превидео српске изворе. Осим тога, поред још много чега непотпуног и површног, има у овоме раду излишнога и понављања. На пр. кад каже, да је име Балканскоме Полуострву дато по планини Балкану, онда је излишно рећи: „и ако то није, у погледу висинске разгране, ни највиша ни најпространија а ни најзнатпија планина" (с. 1). Треба знати, да је то име дато онда, када се и мислило. да је Балкан главна планина на Полуострву. Излишно је помињати у Грчкој она незнатна језера (Еарла, Врахори и др. с. 74), као и онако опширно и развучено излагати обалу Грчке. Говорећи о Црној Гори излишно је онолико истицати витештво као и „љуте бојеве" и помињатп све дворце кнежеве. То је ствар наставника, да за време иредавања о томе узгред помене ђацима, а у уџбенику треба рећи нешто стварније нпр. о напретку економном или привредном и др. томе слично. — Кроз цео се