Просветни гласник

НАУКЛ 11 НАОТАВА

565

шевии развитак. Прва Гимнастика у старих Грка и била је у самим играма. Доцније се ова реч сужавалл у извесне иокрете на справама и војничке, без справа; и данас она то и значи. А игре су отпале, и тек их је новије доба оживедо поново. С тога данас и влада између н>их ова подвојеност, и о дечјим играма говори се засебно. Зато је њих и наставни програм истакао нарочито. Али се овде истиче напред друго питање: кадјезањих време? Могу ли се оне радити измеђ часова или онда кад су часови Гимнастике ? По нашем мишљењу за њих је најбоље отворено поље, а то је онда, кад се деца изводе у шетњу, За ово се и тако бира најбоље време, а тада је и ваздух најчистији. А у пољу једовољно простора и за лопту и за трчање у разним играма. Мадо је игара, које се могу вршити у дворишту шкодском, а још је мање дворишта, у којима се могу вршити све игре. Сем тога за многе и време од једног часа гимнастичкога (од 3 / 4 сахата), а још мање од четврт сахата одмора, није довољно. Програм је побројао за овај разред ове игре: „пчела", „шуге", „жмуре" и „соле" за мушке, а за женске: „тита лобода", „ја посејах л.ан", „цица маца" и „како с' оно лан чупа" с певањем. То је свега за мушке 4 и за женске 4 игре за целу годину. Међутим само у књизи „Дечјеигре " 1 има их 27; а ту нема ни свих што су ушле у наставни програм. Тих игара дакле, као и народних, има пуно, само оне још нису покупљене и сређене. С тога ће и с те стране бити добро, да учитељ почиње од деце: да их пусти да се сама играју, оних игара, којих се она сама играју, па тек после да их поступно упознаје и с новима. Да ли су за овај разред баш најзгодније ове што их је одредио програм, то је споредна ствар. Нека се учитељ не либи и не устеже да се озбиљно упозна с њима, па ће и сам најбоље учинити згодан избор. Онда ће их наћи које се могу играти и у школском дворишту. Што се тиче начина, како ће учитељ упознавати децу с појединим играма, то Је лако погодити. И овде као и код осталих вештина важн оно најмоћније: овако ! Овом је речју или методом и наш светитељ Сава учио народ како да ради оно што не уме. II нема простије и силније методе од ње. Газуме се и по себи, да све ове игре наставници морају изводити с децом мирно, без љутње, без ружења и казна. А ако које дете неће да се игра или квари игру намерно, оно се може нагнати на игру ц на ред у њој на други начин, а никако силом и казнама. Као и код певања тако и код играња ваља све да иде од срца, у најлепшем расположењу.

1 „Дечје игре" приредили Кат. II. Шарчевићка и Ст. Ј, Николић а издала књижара Мите Стајића у Београду, 1902. Цена 1.20 динара.