Просветни гласник

578

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

тоигап!:,, 1иг сасћегеп!, 1ез р1еигз (т. ј. тез вотв 1иГ сасћегеп!, ([ианс! П тоиги!, 1е? р1еигз (1е воп ћ1з). 2. На неки додатак који није неиосредно изражен, али сј надази као уткан у каквом присвојном придеву: Је л т оЈз ^и' еп т'есои1ап1 ^08 уеих аи сје1 з'ас1гез8еп1 (Без уеих Ле 'оот еп т' есоп1ап(. е1с). — Еп ЛгзаШ сез то1з (диапс! П сП1 сез то1з), 1ез 1пгтез 1т (с1е ћп) сои1егеп! (1ез уеих. Вгипо^. 3. Много ређе на неки неодређен предмет, кога и нема у главној роченици: Б'арреШ у1еп1 еп тапдеат (а тезиге <|и' оп тап»е). — 1^а 1от1ипе У1еп1 еп <1огтап1 (реш!ап1 ди' оп с!ог(:). — Оп (1еу1еп1; 1'ог§егоп еп (огдсап1 (а Љгсе с1е 1от§ег). Због своје сродности, прилог садашњег времена се употребљава доста често место §егопсШ'-а без предлога еп, што се нарочито види код нисаца из XVII столећа: Уоиз 1'атег еи раг ћпдие еГап1 (м. еп е1ап() л<1еих соигИзап (рагсе дие тоиз е(1е2 т1еих соиг^зап). СогпеШе. II еМ сги 8' аћа1ззег зепапГ (м. еп зегуап!;) ип тес1ест. Еа РопШпе. У српском језику Француски рагИсЈре ргезеп( и ^егопсШ преводе се подједнако са придогом садатњег времена, или са уметнутим или пригодним реченицама за време, начин, узрок, уступање итд. ОегошШ се каткада згодно преводи са дотичном глаголском именицом пред којом обично стоји неки предлог. Употреба прилога садашњег времена врши се у српском под истим погодбама као и употреба његова у Француском језику: т. ј. подмет прилошке реченице треба да се налази као подмет или предмет у главној реченици. Цдући тако (еп а11аи(; сотте да) нађе у иољу једног човека. — И она не имајући кад (п г ауап(; раз 1е (;етрб) тражнтн је, иобегне босонога. — Тешко Марку у злу добра чекајући (еп аиепДапЈ;). — Зато пм говорим у причама, јер гледајући не виде (еп ге^аг(1ап4 = диојг^и' Ив ге§агс1еп(;) и чујући (еп еп(;еп(1ап(; = (Јшдци' Нз еп(;еп(3еп(;) не чују. Напомена. Прилози чији се нодмет односи на прави предмет главне реченице као што је то случај у реченици: Кад је догила у бијеле дворе, зачу лелек и зачу кукњаву, стару мајку Јова кукајући, доста су ретки у српском језику. Овакав начин употребе прилога садашњег времена налази се обично у народној поезији, тежак је за разумевање и није за подражавање. Место прилогом, у српском се у том случају радије изражавамо аналитички с помоћу подређене реченице која почиње неком од веза: где, да, како итд. Бр.: Народ се дивљаше видећи нијеме гдје говоре (место говореКи), узете здраве, хроме гдје иду (место идуЛи) и слијепе гдје гледају (место гледајуКиј.