Просветни гласник

НАУКЛ Н НАСТАВА

579

2. Прошли глаголоки придев. (1е рагИсгре раззе). Прошли гдаголски придев (1е рагИс1ре раззе) Франдуске коњугадије постао је од трпног придева латинског (рагИсЈршт регГес1л раз8т). Свуда где има латинско пасивно значење, прошли је глаголски придев Француски такође сачувао иромспиви карактер латинског партидипа који је увек сматран као придев. Али у Француском језику прошли се глаголски придев употребљава још и за стварање сложених времена раднога стања. У великом броју случајева где он има активно значење, прошли је глаголски придек постао глаголска Форма неиромењива; у другим пак случајевима, које ћемо ниже тачно изложити, у виду правила, он је опет узео карактер придева. Латинско иорекло и историја. — Промељивост црожлог глагодоког иридева у еложении времеиима глагола који се мењају са апоп, као и оних што се мењају са Иге, води своје порекло из латинског језика. У овом језику прошли глаголски цридев слагао се увек са имеиицом, па био иред њом илл носле ње. Кад они реку: рагаГат, каЂео рееипгат, ј'аг ргерагее ипе вотте Л'агдепГ; ћађео зсггртт, ергзШат, ј'аг есгИе ипе ГеШге, нридевл рагаГат и зсггрШт играху улогу нридева као што то чини, на нример, придев рге1 у реченици: Је Иепз ргеГе та 1еШ'е. Ова нромењивост латинског нрошлог глаголског придеваиревма је у текстове нокварепог латинског језика (п 1'а ероизее, еат аропват НаЈзиИ), а потом и у текстове француског језика где је његова употреба, и ако ограничена, била иста вао и у латинском. Он се слагао са својом нменицом имајући слободу да дође испред или после ње. Говоридо се: Пв оШ поКге јеипеаве терпвее или пз опг терпзее по1ге јеипевве. Слитаих примера има доста у Иесми о Голанду, у Вилардуен-у итд. Мало но мало почели су сматрати као да прошли глаголски нридев са номоћним глаголом чини један нераздвојан израз, н давати му активио значење: сматрали су ј'аг агте као израз раван латинском атагч. И овако сматрање дало је повода да се слагање укине. Од тада прошли глаголски нридев, у сложеним временнма, остајао је ненромењив, као основа у простим временнма, док је ломоћни глагол који означава број и лице остао као једино променљиви део ове сложене речи. Али, кад је прошли глаголски придев био одвојен од свог помоћног глагола правим нредметом, глагол акогг онет повраћа у неку руку своје влаетито значење нрисвајања и узима сам за се активно значење: Ј'аг тагпи сћарИгез »»«, диг роиг пеапГ ве зоп1 аггш Гепиа. У овом случају глагол а^огг има за прави предмет не само именицу него и прошли глаг^лски придев који у овом случају служи као онисан придев предмета на који се обраћа нажња као што би се то учинило помоћу каквог епитета: Ј'а1 41101? — тати сћарИгеа (цш он(; е1е) уиз. Ова нијанса значења глагола акогг у ова два случаја лепо се види у преводу дотичних реченица на српски језик. Ј'аг ргераге ипе 1еШе значи: снремио сам писмо, где је ипе 1еШе прави нредмет израза ј'аг ргераге; али ј'аг ипе 1еМге ргерагее значн: имам писмо нанисано, где ргерагее нма улогу описиог придева. У првом случају прошли глаголски иридев заједно са својим помоћним глаголом (ј'а1 ргераге) нма активно значење и захтева после себе прави предмет ипе ЈеМге; у другом пак, дрош.ш глаголски ,придев има пасивно значење и служи као описан додатак (придев) предмету же ГеМге, док глагол аоогг сам за се задржава активно значење имајући носле себе као нрави предмет реч ипе 1еМге са прошлим глаголским придевом ргерагее, који овде игра улогу простог описног придева.